KNJIGA ZA VIKEND: Gordana Svilengaćin preporučuje našim čitaocima

U susret vikendu, naša rubrika „Knjiga za vikend“ fokusirala se na „Fantoma iz Opere“, klasik koji je napisao Gaston Leru. Tačnije, za naš portal o ovom romanu, o misteriji i književnosti pisala je Gordana Svilengaćin.

„Ko još nije čuo za Fantoma iz Opere?

Ovo je naslov filmova iz 1925, 1962. i 2004. godine, naziv jednog od najpopularnijih mjuzikla svih vremena, kao i pesme kompozitora Endrua Lojda Vebera, koja je doživela mnogobrojne obrade. Ali, kako je sve počelo? Dozvolićete mi da se poslužim citatom starim oko 2000 godina: „U početku beše reč“. Sve je, dakle, počelo rečju, pisanom rečju – knjigom. Gaston Leru je tvorac romana „Fantom iz Opere“. Ovaj biser svetske književnosti nastao je 1910. godine.

Bilo je to jedno novo, moderno doba. Pa ipak, u zgradi pariske Opere počele su da se dešavaju neobjašnjive, volšebne stvari. One su naterale zaposlene u Operi i poklonike pozorišne umetnosti da se zapitaju veruju li svom razumu ili svojim čulima. Smrt pod nerazjašnjenim okolnostima, kreketanje umesto pevanja, pojavljivanje neobičnih zvukova i šunjanje prikaza – sve to je unelo strah. Potom je i izazvalo paniku među svima koji su imali bilo kakve veze sa Operom. A onda je, povrh svega, nestala mlada i talentovana Kristina Dae, kojoj se u danima pre nestanka obraćao Anđeo muzike lično. Kada su novonastaloj situaciji pridodate neke stare neostvarene želje, malo sujeverja i urođena ljudska sklonost ka prepričavanju i preuveličavanju, Fantom, tajanstveni posetilac Opere o kom se i ranije govorkalo, dobio je lice Crvene Smrti i karakter samog đavola.

Fantom iz Opere je zaista postojao…

Sve se, međutim, završilo i brže nego što je počelo. Ali, kako to sa fantomima i ostalim utvarama već biva, ceo slučaj je ostao obavijen velom misterije. Možda bi čitava priča bila brzo zaboravljena da Gaston Leru, autor romana, nije odlučio da započne svoju pripovest rečima: „Fantom iz Opere je zaista postojao.“ Tada je nastala legenda.

Zašto neko delo smatramo književnim klasikom? Zato što je to delo od izuzetne vrednosti, delo za uzor, i to ne samo u smislu podražavanja pisanja, već, i naročito, u smislu veze sa stvarnim životom. A „Fantom iz Opere“ nam ukazuje na mnoge životne istine: da se iza najvećih misterija najčešće kriju jednostavna objašnjenja, da je strah naš najveći neprijatelj, da je plemenitost neprocenjiva i, jednostavno, da u životu, za sopstveno dobro, treba da gledamo isključivo svoja posla.“

Priredila: Aleksandra Idvorjan