Izložba „Sve vidljivo počiva na nevidljivom“ pred Novosađanima

U novosadskoj galeriji „Bel Art“ otvorena je izložba „Sve vidljivo počiva na nevidljivom“ zrenjaninske umetnice Andree Ivanović Jakšić.

Izložbu su otvorile vlasnica galerije „Bel Art“ Vesna Latinović i istoričarka umetnosti Slavica Popov, viši kustos u Savremenoj galeriji Zrenjanin.

O umetnici i izloženim radovima nadahnuto je govorila Slavica Popov, koja je i kustoskinja ove izložbe.

-Razvoj digitalne tehnologije i ubrzanje, čine da živimo u jednom veoma brzom i uzbudljivom vremenu. Ovaj razvoj definitivno će unaprediti način života, uvodeći promene u funkcionisanju raznih sistema, pa i nekih segmenata umetnosti, kao i same umetnosti u celini. Snažan uticaj razvoja tehnologije ne može se direktno prepoznati u delima Andee Ivanović Jakšić, ali ako uzmemo u obzir da nove tehnologije utiču na našu pažnju, koja postaje jedan od skupljih resursa u savremenom svetu, njeni radovi se postavljaju kao opozit ovom napretku, ne u smislu negiranja nego u smislu uspostavljanja balansa.

Njenu umetnost, u tom smislu, oblikovale su i proizvele različite relacije i interkacije, iste one koje oblikuju našu svakodnevicu i svet koji nas okružuje – deo je besede Slavice Popov, na otvaranju izložbe. Ona ističe da radovi Andree Ivanović Jakšić od nas zahtevaju da se zaustavimo i fokusiramo.

-Umetnica lišava svoje radove boje, koja bi samo ometala posmatrača, odnosno odvlačila mu pažnju. Dok se njeni radovi tako posmatraju, uočavaju se detalji njihovog značenja – napominje Slavica Popov, uz podsećanje da je reč oko, u različitim varijantama, prisutna u nazivima ranijih Andreinih radova.

-U pitanju je oko koje gleda spoljašnji svet, ali isto tako posmatra i unutrašnji, predstavlja jedan pogled iznutra. Ovu reč u svom nazivu nosi i slika-objekat, koju umetnica manje slika a više gradi od različitih materijala, dozvoljavajući da izađe iz dvodimenzionalnosti platna u prostor.

Nepravilnom geometrijskom šarom stvara utisak pokreta, u zavisnosti od ugla posmatranja, i odaje iluziju gibljivosti i nestabilnosti, iako je slika napravljena odnosno građena od različitih materijala, koji joj daju izuzetnu čvrstoću. Isti princip građenja umetnica primenjuje i na najnovijim radovima, uslovno nazvanim crtežima, koji sublimišu njeno prethodno umetničko iskustvo sprovodeno sada u drugom mediju, na papiru – ističe Slavica Popov i objašnjava da prostor, na kojem Andrea istražuje i deluje, jeste prostor unutrašnjeg bića koji sažima u seriji najnovijih crteža.

-Dok stvara ove radove ona je u potrazi za sopstvenim bićem, ali i suštinom ljudske duše. Istražuje sećanja, misli, emocije, snove koji se razvijaju i transformišu u kolektivnu svest, a zatim sve to zgušnjava, materijalizuje, i prenosi na svoje radove – zaključuje Slavica Popov, uz konstataciju da se u Andreinim crtežima sve sažima, da u njenim radovima, ni u najmanjoj meri, nema simulacije realnosti, i da bez obzira na medij izražavanja, umetnica ostaje dosledna, kako u svom istraživanju smisla našeg postojanja. tako i u težnji da stvara dela koja će imati moć da izazovu preobražaj.

A šta kaže umetnica o načinu svog izražavanja i svojim radovima na izložbi.

-Tehnika rada je specifična, jer sam koristila čekić i betonsku podlogu i svaki trag je udarac čekića o podlogu, nema klasičnog crtanja. Svaki put pokušavam da saznam i iskažem ko je čovek, šta on radi, na ovoj planeti i da dočaram ono što se ne vidi golim okom. Zato kod mojih slika nema realnih oblika, predela, već samo onoga što se događa unutra, u mojoj podsvesti, polusnu, snu… – objašnjava Andrea.

Andrea Ivanović Jakšić rođena je u Slavonskom Brodu 1979. godine, diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku slikarstva 2005. godine. U svom radu bavi se različitim medijima i različitim formama vizuelnog izražavanja. Dobitnica je brojnih nagrada.

Izložba, koja se realizuje uz podršku republičkog Ministarstva kulture i informisanja, otvorena je do 11. maja.