Kultura

IVAN JEVTOVIĆ ZA PORTAL „ZRENJANINSKI“: Pozorište može da leči

Pozorište
Velika sala Narodnog pozorišta

ZRENJANIN – Glumac Ivan Jevtović tokom prethodne nedelje je boravio u Zrenjaninu sa ekipom edukativne predstave „Zato što te se plašim“, koja na kreativan način srednjoškolcima predočava probleme vršnjačkog nasilja. Tom prilikom, portal „Zrenjaninski“ je razgovarao sa popularnim glumcem.

Ivan Jevtović u predstavi "Travaj zvani želja"
Ivan Jevtović u predstavi „Tramvaj zvani želja“

Nije dozvolio da ga naša ekipa čeka, razgovarao je opušteno i rapoloženo, a karakteristično samo za umetnike velikog talenta, sa nesvakidašnjim entuzijazmom govorio je o svom poslu, ali i muzici, koja je važan deo njegovog umetničkog izraza.

Za predstavu sa kojom je gostovao u zrenjaninskom Kulturnom centru uradio je i režiju, a kako je istakao, bilo mu je značajno da akcenat stavi na interakciju glumaca sa decom, jer se iz njihovih reakcija mogu izvesti konstruktivni zaključci.

– Mislim da je ovaj projekat izuzetno važan, jer je nasilje narastao problem našeg društva. Nasilje je strašno. Bilo bi dobro kada bi u svim našim gradovima i manjim mestima imali slične projekte, jer je pozorište neverovatno efikasno. Ono otvara mogućnosti za veoma kreativne ljude u zemlji koji mogu mnogo da urade. Upravo tom interakcijom sa klincima koja može da bude veoma uzbudljiva, možda mogu da im nadoknade razgovore koje ne mogu da vode sa roditeljima, kao i odnose sa drugarima koje nisu umeli na pravi način da kanališu. Veoma je bitno da se širi priča da pozorište može da leči i ukazuje na prave stvari – ističe Jevtović.

Ostvarili ste brojne role u beogradskim pozorištima, ali i u zapaženim filmovima domaće produkcije. Iza Vas je nekoliko prestižnih nagrada. Svojevremeno, bili ste i član avangardne grupe „Torpedo“ među čijim ste i osnivačima, a u kojoj su se našli brojni umetnici iz više različitih oblasti. 

– „Torpedo“ je bio aktivan od 1997. do 2000. godine. Uvek sam bio radoznao, želeo da saznam šta sve pozorište može da bude. Igrali smo nekoliko različitih predstava, i ovde „Životinjsku farmu“. To je zapravo poslednja predstava grupe i mislim da smo je 2000. i odigrali ovde, možda je tada bilo i njeno poslednje izvođenje. Ta predstava je bila izuzetno bitna u tom trenutku za Beograd i Srbiju.

Pozorišna publika Vas ove sezone može videti u dve nove predstave.

– Trenutno igram u Zvezdara teatru, u predstavi „Tramvaj zvani želja“ Tenesi Vilijamsa, a u režiji Stefana Sablića. Nadam se da ćemo imati priliku da je igramo i ovde. Odlična je ekipa: Jelena Đokić kao Blanš, Paulina Manov – Stela, Bojan Dimitrijević – Mič… Ja igram Stenlija Kovalskog, na jedan sličan, ali posve drugačiji način. Takođe, tu je i predstava „Lice“, u režiji Jelene Bogavac, na Maloj sceni u Ateljeu 212, mom pozorištu. To je komad Aleksandra Galina, jedan vrlo fini komad, sa kojim idemo na „Nušićeve dane“ u Smederevu.

Igrali ste u seriji „Urgentni centar“, a šira publika Vas prepoznaje i po popularnom TV šou „Tvoje lice zvuči poznato“. Kada je počelo emitovanje emisije, mnogi su se iznenadili Vašim sudelovanjem u tom programu, ne očekujući umetnika u komercijalnom formatu, u koji ste nesumnjivo uneli kvalitet.

– To je i bila ideja. Ja sam bukvalno nagovoren kod kuće, od ćerke pre svega, koju moram da slušam: „Možeš ti to, možeš tata ti i da pobediš. Ti imaš svašta i da pokažeš…“ Postoji priča o rokerima, glumcima, narodnjacima, političarima, o ovim poznatim – nepoznatim ljudima koji se sada motaju. Pitanje je samo, u okviru te arene u kojoj se dešavaju ti neki glavni programi, da li apriori ljudi iz pojedinih profesija treba da uđu u tu borbu i u to takmičenje, ili ne. Ja sam se osmelio i potrudio u tom formatu, koji je na kraju krajeva, sasvim pozitivan, u smislu da se više bavi kreativnim nego destruktivnim. Dosta ljudi iz mog miljea koji su bili iznenađeni, vremenom su mi sve više pružali podršku. U isto vreme radila se i serija „Urgentni centar“, postoji mogućnost da se radi i druga sezona, sada to čekamo, ako bude, biće interesantno.

Od 2006. godine bili ste član rokenrol benda Deca loših muzičara, šta se danas dešava na muzičkom planu?

– Trenutno pauziram. Razišao sam se sa drugarima što je sasvim prirodno, oni nastavljaju dalje. Čekam slobodan period, neku novu bandu jer svakako ne mogu bez toga. U Zrenjanin sam u nekoliko navrata dolazio i uvek mi je bilo uživanje kada je na sceni dobar bend. To je nekako, jedan od mojih prvih scenskih elemenata.

Govoreći o rokenrolu, Jevtović je ukazao na dominaciju narodne muzike u medijima, ali je na kraju bio optimističan, ističući da su rokeri i dalje neverovatno inspirativni i da u svakom gradu ima novih klinaca i novih bendova:

–  Scena i pored svih manjkavosti i dalje živi. S vremena na vreme se dešavaju festivali, postoje klubovi, otvaraju se novi… Bio sam pre neki dan u Negotinu, i tamo ima tri nova benda. To ne može da se ukine.

Aleksandra Lukić Golijanin

Podeli članak
Tagovi

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM