ZNATE LI KAKO SU CRVENI KIOSCI DOSPELI U NAŠ GRAD
ZRENJANIN – Iako grad godinama kroz različite odluke pokušava da uredi oblast trafika, odnosno manjih montažnih objekata, kako se oni stručno zovu, u Zrenjaninu i dalje vlada pravo šarenilo. Nedavno objavljeni tekst o čuvenim crvenim kioscima, kod mnogih je izazvao nostalgična osećanja. Kad su se pojavili, bili su pravo dizajnersko i arhitektonsko otkriće. Potekli iz […]
Podeli vest:
ZRENJANIN – Iako grad godinama kroz različite odluke pokušava da uredi oblast trafika, odnosno manjih montažnih objekata, kako se oni stručno zovu, u Zrenjaninu i dalje vlada pravo šarenilo.
Nedavno objavljeni tekst o čuvenim crvenim kioscima, kod mnogih je izazvao nostalgična osećanja. Kad su se pojavili, bili su pravo dizajnersko i arhitektonsko otkriće. Potekli iz Ljubljane 1969. godine, sa modifikacijama 1971. vrlo brzo su preplavili bivšu Jugoslaviju i stigli i do Zrenjanina. I, neverovatno, preživeli i do danas.
Imali su različite module, i služili za različite namene. U Zrenjaninu, dvostruki kiosk je bio zlatara i prodavnica asesoara, a odmah pored u jednostrukom, pravili su se i prodavali sendviči (čuveni „Pompi“). Još stoji pored magistrale kiosk bivšeg „Autobanata“ za informacije i prodaju karata.
U Zrenjaninu je u jednom momentu doneta odluka da se na javnim površinama mogu postaviti samo ovi crveni kiosci. Takva odluka ni tada nije zaživela u praksi, kao ni ona posle nje, da kiosci moraju biti MIP-ovi.
U glavnoj ulici postoje dva kioska koja se nalaze pod prethodnom zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture – u pitanju su dva mala prodajna objekta od kamena.
Kako portal zrenjaninski.com saznaje, sve važno o kioscima nalazi se u elaboratu koji, opet, pišu stručni ljudi u Javnom preduzeću za urbanizam, bivšoj Direkciji. Zna se kako izgledaju kiosci u centru, a kako na periferiji, čak i u nekim selima.
Ali, stvarnost uvek demantuje dokumenta, tako da i danas mogu da se vide različite vrste trafika iz različitih vremenskih perioda.
Podeli vest:
