Da je takozvani adresni registar bio uređen, zdravstvene knjižice svim građanima Srbije stigle bi na kućne adrese a ne bismo ih čekali u redovima.
Više od 2,5 miliona građana Srbije živi u ulici bez naziva ili u kući bez kućnog broja, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. Do karaja ove godine, situacija bi trebalo da bude potpuno drugačija, s obzirom da su počeli poslovi na ažuriranju adresnog registra.
U Zrenjaninu situacija nije jako loša, elaborate izrađen od starne Republičkog geodetskog zavoda je preuzet a u toku je imenovanje ulica.
Bez naziva su još ulice u industrijskim i radnim zonama Bagljaš i Elemir, ali se na imenovanju tih delova grada ubrzano radi.
Nešto je lošija situacija u selima, gde ima dosta ulica koje nemaju ime.
Neuređen je deo van Zrenjanina sa vikendicama, oko Tiganjice, neki salaši…
Žitište, Sečanj i Novi Bečej još nisu ni počeli sa izradom elaborate.
Sa kućnim brojevima stvar je malo drugačija: dosta je kuća bez broja, ili su brojevi neadekvatni.
Ima dosta ulica kojima je ime prethodnih godina promenjeno, ali nisu promenjene table.
Digitalizacija ulica i kućnih brojeva mora da se završi do kraja ove godine a nakon toga, država će rapisati objedinjenu nabavku za sve table sa nazivima ulica i tablice sa kućnim brojevima na teritoriji Srbije.
Obeležavanje će trajati do kraja 2019. godine.
Dodaj komentar