Foto dana Grad

SVE VIŠE BICIKLISTIČKIH STAZA PO GRADU I OKOLINI

ZRENJANIN – Trenutno se na području Zrenjanina nalazi razgranato blizu 35 kilometara samostalnih biciklističkih staza, od čega se dve trećine nalaze u samom gradu, a ostatak predstavlja sponu do okolnih sela – Aradca, Ečke i Kleka.

biciklizam

Ova zvanična statistika, koju je nedavno saopštila lokalna samouprava, pokazuje da Zrenjanin spada među vodeće gradove u Srbiji po toj vrsti saobraćajne infrastrukture i da ne zaostaje previše za gradovima koji imaju najviše staza u našoj zemlji, kao što su Novi Sad i Beograd. Grad na Begeju je, poo vim računicama, u rangu sa Suboticom.

U prethodnom periodu lokalna vlast je puno energije i sredstava ulagala u uređenje infrastrukture, između ostalog i u izgradnju biciklističkih i pešačkih staza, a samo ove godine završena je gradnja novih staza u naselju “Berbersko“ i na levoj obali Begeja, u dužini od jednog kilometra, i staze od Ulice 6. maja do izletišta „Motel“, u dužini od 700 metara.

– Lokalna samouprava želi što više da promoviše biciklizam, kao sredstvo prevoza, ali i kao zdrav način života i rekreacije, jer naš grad ima za to odlične mogućnosti. Samo u 2015. godini obnovljeno je i rekonstruisano 12 kilometara biciklističkih staza, a s investicijama je nastavljeno i u ovoj godini. Duži deo trase prema Aradcu i Kleku dobio je i rasvetu, a gradski planeri u narednom periodu imaju zadatak da, osim izgradnje novih, povezuju i postojeće staze, kako bi bile što funkcionalnije – ističe gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.

Jedna od ideja jeste i povezivanje svih zrenjaninskih izletišta, što je delom već realizovano, a nastavak će zavisiti od finansijskih mogućnosti. Takav jedinstveni „biciklistički prsten“ mogao bih spojiti izletišta „Motel“, kupalište „Peskara“, izletište na Tisi kod Žabaljskog mosta (starim aradačkim drumom), a s druge strane Peskaru, „Carsku baru“ i etno-kompleks „Tiganjica“, pa preko Stajićeva i Ečke nazad do Zrenjanina. Potrebe postoje, i to je takođe u planu, za izgradnjom biciklističkih staza do Mužlje i kroz to naselje, kao i od Zrenjanina do Lazareva i od Lazareva do obližnje Zlatice.

Svakako bi u narednom periodu i trebalo popularisati biciklizam, koji može dovesti i do razvoja lokalnog turizma. Čini se da Zrenjaninci i dalje u velikoj meri koriste automobile, čak i kada prelaze male razdaljine, što često dovodi do gužvi u saobraćaju.

– U Zrenjaninu se bicikl koristi, ali ne u tolikoj meri kao, na primer, u Novom Sadu, ili u nekim delovima Beograda, gde postoji takva infrastruktura. Dobri primeri su i Kraljevo i Kruševac, gde se, osim što postoje jaki biciklistički klubovi, neguje drugačija kultura korišćenja dvotočkaša – rekao je za portal zrenjaninski.com predsednik Biciklističkog kluba „Cyclemania“ Vladimir Stanar.

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM