ŠTA SVE KRIJE GRADSKA BAŠTA: Mnogi nisu ni primetili ove zanimljive detalje (FOTO)

ZRENJANIN – Gradska bašta jedno je od najlepših mesta u Zrenjaninu. Zrenjaninci vole da svrate u nju, a ponosno je pokazuju svojim gostima. A šta znamo o zelenoj lepotici u centru grada?

Malo ili malo više, sigurno nedovoljno, pa je to razlog da kad god je moguće nešto još saznamo. Mnogo o Gradskoj bašti, i ne samo o njoj, zna sagovornik portala „Zrenjaninski“, publicista i gradski hroničar Miodrag Grubački. O Gradskoj bašti može da se priča dugo i mnogo, a za našu današnju šetnju izabrali smo nekoliko detalja.

– Možda je najbolje da priču o Gradskoj bašti počnemo od murala na kojem je predstavljen prikaz bečkerečke tvrđave izgrađene za odbranu Velikog Bečkereka od upada Turaka. Svoju funkciju nije ni uspeo da proveri, s obzirom na to da je turska vojska na čelu sa Mehmed Pašom Sokolovićem 1551. godine ušetala u Veliki Bečkerek i tu ostala do 1710. kad je Karlovačkim mirom pripala Austrougarskoj i odredbama tog mira tvrđava je srušena do temelja. Na tim temeljima nikla je Županijska zgrada i ova naša bašta. Kamenje iz tvrđave, odnosno ostaci, danas se nalaze u alpineumu odmah pored murala – priča Grubački.

Gradski park je formiran 1886. godine dogradnjom Županijske zgrade, kad se izgradnjom krila dobio jedan zatvoren prostor za zelenilo i baštu. Iz tog vremena postoje „svedoci“: paviljon za promenadne koncerte, kao i najstarija stabla u parku, kesten, platani, kao i dva stabla tise koja se nalaze ispred zgrade opštine i stara su 130 godina.

Nema valjda deteta koje se nije popelo na čuvenog lava. Skulptura je, inače, posle Drugog svetskog rata preneta u Gradski park iz kruga Šećerane, ne zna joj se autor.  Zna se autor skulpture konja – Toma Rosandić.

– Ovu skicu naš čuveni vajar poklonio je Petrovgradu. Izvajao ju je „vežbajući“ za „Konje vrane“ koji stoje ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu – dodaje Grubački.

A ako želite da stanete u centar Zrenjanina takođe morate doći u Gradsku baštu, jer se u njoj nalazi geografsko središte Zrenjanina.

– Mnogi nisu nikad primetili jedan poprilično neugledan kamen, odnosno kamenu ploču na kojoj piše FR 119 – priča Grubački. – Upravo na tom mestu je geografsko središte grada i mesto na kom se određuje nadmorska visina i rastojanje. Mesto je otporno na tektonske potrese i horinzontalna i vertikalna pomeranja i to je takozvani fundamentalni reper Zrenjanina.

Ako kažemo da je nadmorska visina Zrenjanina 80,5 metara – izmerena je tu. Ili da je razdaljina između Zrenjanina i Beograda 75 kilometara, to znači da je merenje izvršeno od ovog mesta i mesta u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu, geografskom centru glavnog grada, koji su Beograđani, istina, malo ulepšali jednom piramidom. Možda bismo mogli i mi da lepše obeležimo naš centar.

Ovo je samo deo priča o ili iz Gradske bašte. Ima ih još, ali o njima nekom drugom prilikom.