Sokolski dom je spomenik kulture od velikog značaja

Sokolski dom, smešten u Ulici obala Sonje Marinković, u neposrednoj blizini najužeg centra Zrenjanina, kategorisan je kao spomenik kulture od velikog značaja. Izgrađen je dvadesetih godina prošlog veka u stilu akademizma, odnosno neoklasicizma. Prvi vlasnici ovog objekta bili su Sokolsko društvo i Grad Veliki Bečkerek. Njegov projektant bio je čuveni arhitekta Dragiša Brašovan, koji je ostavio velikog traga u gradu na obalama Begeja.

Dragiša Brašovan (Vršac, 1887 – Beograd, 1965) jedan je od najznačajnijih srpskih arhitekata i začetnika srpskog modernog pravca u arhitekturi. Graditeljska delatnost Brašovana u Velikom Bečkereku vezana je za kratak vremenski period 1919. i 1920. godine. Tada je obavljao funkciju županovog stručnog tajnika za urbanizam i arhitekturu. Iz Budimpešte je u Veliki Bečkerek došao na poziv svog zeta, tadašnjeg Velikog župana Torontalske županije, advokata dr Slavka Županskog. Od trenutka kad je postao gradski arhitekta, već je imao 12 godina prakse u Budimpešti, gde je diplomirao na Politehničkom fakultetu 1912. godine.

Krajem 1920. napustio je provinciju i otišao u Beograd gde je započeo rad kao samostalni projektant. Brašovan nije prekinuo veze sa gradom u kom je živeo i radio. U Bečkerek se vratio još nekoliko puta, između ostalog i 1924. godine, kada se po njegovim planovima gradio Sokolski dom.

Na izazove odgovorio univerzalnim vrednostima

Oficijelna kulturna politika između dva rata, između ostalog i kroz ideju sokolstva, pokušavala je da konstruiše novi tip jugoslovenske kulture. U to vreme masovno građeni, sokolski domovi po Vojvodini u svom likovnom izrazu su prizivali „nacionalni duh“ kroz folklorizam i srednjovekovlje. Brašovan je na ove izazove odgovorio univerzalnim vrednostima.

– Razumevanje opusa Dragiše Brašovana, jednog od pionira naše moderne arhitekture, tek u najnovije vreme dobija sigurnije obrise. Uistinu, biografima nije bilo lako da se snađu u Brašovanovim lutanjima od „boema do gospodina, od akademičara do moderniste, od feudalne mađarske aristokratije do posleratne naše birokratije“, kako je još pisao arhitekta Nikola Dobrović šezdesetih godina prošlog veka – objašnjava istoričarka umetnosti – konzervatorka Vesna Karavida iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Jedno od prvih Brašovanovih izvedenih dela, odmah po povratku u Srbiju iz Budimpešte, jeste zrenjaninski Sokolski dom. Projekat je urađen 1924. godine, odmah nakon što je na poziv Uroša Predića uradio projekat orlovatske pravoslavne crkve.

– Bečkerečki Sokolski dom je u srpskoj istoriografiji vrednovan na najrazličitije načine. Mišljenja su išla od ocene da je u pitanju „jedan napadni akademski monument projektovan za duhovne potrebe malograđanske sredine“ do vrednosne ocene da je reč objektu koji se na gotovo genijalan način likovnim jezikom arhitekture suprotstavlja vladajućoj političkoj euforiji u novonastaloj državi – kaže Karavida.

Zapanjujuća razlika

U čemu se u pogledu zrenjaninske sokolane ogledala genijalnost arhitekte?

– Već na prvi pogled, zapaža se zapanjujuća razlika između ovog i brojnih drugih sokolskih domova koji su u to vreme građeni po Vojvodini. Oficijelna kulturna politika između dva rata, između ostalog i kroz ideju sokolstva, pokušava da konstruiše novi tip jugoslovenske kulture. Brašovan se očigledno ne slaže sa veličanjem takve vrste. Njegov Sokolski dom jedini ne priziva „nacionalni duh“ kroz arhitektonsku naraciju folklorizma i konstruisanog srednjovekovlja. Umesto toga, on kroz arhitektonski jezik iskazuje univerzalne vrednosti i nepromenjene kvalitete. Ukratko, umesto tada opšteprihvaćene krilatice „najbolje u slovenstvu“, Brašovan je reinterpretirao u „najbolje u čovečanstrvu“. Postigao je to vezujući se, u oblikovnom pogledu, za nasleđe klasične grčke i rimske arhitekture, koja je uostalom i bila okosnica njegovog akademskog obrazovanja – zaključuje Vesna Karavida.

Posle Drugog svetskog rata Sokolsko društvo se utopilo u Sportsko društvo “Partizan”. Ime “Partizan” ostalo je do danas u nazivu objekta koji sada predstavlja Dom borilačkih sportova, na radost mnogih sportista. U prizemlju se nalazi rvačka sala površine 180 kvadratnih metara, u kojoj se, pred velika takmičenja, pripremaju i članovi rvačke reprezentacije Srbije. Njima su na usluzi tri svlačionice, tri kupatila, klimatizovana teretana i spa centar sa đakuzijem, saunom i turskim kupatilom. U prizemlju je smeštena i džudo sala površine 150 kvadrata, sa dve svlačionice i dva kupatila.

Na spratu Doma borilačkih sportova nalazi se sala Karate kluba “Zrenjanin” i Mačevalačkog kluba “Omladinac”, površine 220 kvadratnih metara. U dvorištu su smešteni teren za mini-pič i košarkaški teren sa tribinama.