Grad

PRIČA O KARAĐORĐEVOM PARKU: Pluća grada na mestu vašarišta

ZRENJANIN – Mnogi Zrenjaninci veruju da se Karađorđev park oduvek nalazi tu gde je sada. To, ipak, nije tako, jer Karađorđev park spada u najmlađe zrenjaninske parkove.

karadjordjev-park

Na mestu gde se sada nalazi, formiran je 1954. godine.

– Na mestu gde se sada nalazi Karađorđev park nalazilo se Vašarište i stari Zrenjaninci, i dan danas, ovaj kraj zovu upravo tako – Vašarište – priča za portal „Zrenjaninski“ Vojislav Mraković, koji je svoj radni vek proveo u gradskim službama koje su bavile pejzažnom arhitekturom, a penziju dočekao u Direkciji za izgradnju i uređenje grada.

Vašarište se prostiralo na 11 hektara zemljišta i vašari su se u prvo vreme održavali dva, a kasnije pet puta godišnje.

Vašarište je bilo kapaciteta 1.500 grla, a stokom su trgovali trgovci iz Grčke, Italije, Srbije i, naravno, Mađarske. Prostor je oivičavao Stari Begej i do njega se moglo preko dva mosta – jedan je bio na uglu Ljubljanske i Takovske ulice, gde i sada stoji Krst čak iz tog vremena. Drugi most je bio iz Nemanjine. Vašarište nije bilo pusto – kao i na svakom mestu gde se trguje i gde ima puno ljudi smestili su se kafana, radionice zanatlija, pa čak i redakcija lokalnog lista. Vašarište je opasano drvoredom bagrema i kiselog drveta, a poslednji ostatak je kiselo drvo nedavno posečeno ispred kuće Aleksandra Sandića.

– Prostor na kom se nalazilo Vašarište bio je odličan i u jednom trenutku se rodila ideja da se tu napravi novo naselje sa porodičnim kućama – priča Mraković. – Arhitekta Dragiša Brašovan, koji je inače zrenjaninski zet i jedno vreme je živeo i radio u Zrenjaninu, 1926. godine čak je projektovao naselje, no na sreću, da li zbog para ili nekog drugog razloga, od te ideje se odustalo, pa je Vašarište sačekalo Drugi svetski rat u izvornom obliku.

karadjordjev-park

Nakon završetka rata prvo je u centralnom delu tog prostora podignut spomenik žrtvama fašističkog terora, autora Aleksandra Solodova. Na tom mestu sahranjeni su posmrtni ostaci 200 žrtava među njima i Žarka Turinskog, Žarka Zrenjanina i Koče Kolarova. Prilikom otvaranja spomenika, 4. avgusta 1946. godine govorili su otac narodnog heroja Sonje Marinković i majka narodnog heroja Koče Kolarova.

Vrlo brzo rodila se ideja da se oko spomenika formira park. Na oko 50 hiljada kvadratnih metara zasađeno je drveće, napravljene staze, a park je opasan bodljikavom živom ogradom.

– U to vreme i ovim delom grada je stoka išla na pašu, pa se mladi park morao zaštiti, a u park se ulazilo kroz kapije – priča Mraković. – Kasnije je ograda uklonjena, i manje – više park je dobio oblik koji i danas ima. Zahvaljujući ideji velikog Zrenjaninca, Borisa Pavlova, u parku je napravljena Aleja velikana, na obodu parka nikla je i hala „Medison“ (ne baš srećno rešenje, smatra naš sagovorniki), kasnije je park dobio i dečje igralište i trim stazu.

– Treba da smo srećni što imamo ovakav jedan dragulj – kaže Mraković. – Ne samo što su to pluća grada gotovo u samom centru, nego park može da se i unapredi primerenim sadržajima i da zaista osim šetališta i odlične hladovine u vreme vrućina postane i nešto više za Zrenjanince.

Vojislav Mraković
Vojislav Mraković

Ovo je tek jedna priča o  Karađorđevom parku. Namera nam je bila da čitaocima portala „Zrenjaninski“ otkrijemo kroz reč i sliku jedan deo grada o kojima ne znamo mnogo. Pa i poziv čitaocima: ukoliko imate želju da vam ispričamo priču o gradu, da otkrijemo nešto što vi ne znate, javite se. Sve što ste želeli da znate o Zrenjaninu, a niste imali koga da pitate, pitajte nas. Ako ne znamo mi, znamo ko zna.

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM