Grad

NEKADA SU OVIM DELOM GRADA PLOVILI ČAMCI

begej-reka

ZRENJANIN – Čamac je svojevremeno bio omiljeno prevozno sredstvo stanovnicima Dolje i Šumice, odnosno Karađorđevog trga. Tačnije, dva čamca. Jedan je prevozio putnike s jedne na drugu obalu Begeja, kod fabrike šešira, a drugi kod Dudare.

 

 

Čamac je bio najkraća, pa i najbrža veza stanovnicima ovih zrenjaninskih naselja.

 

Kretao je u ranim jutarnjim satima, a to su bili takozvani radnički polasci. Onaj kod fabrike šešira koristili su radnici te fabrike, a onaj u Šumici, zaposleni u uljari, „Radijatoru“, „Metalprogresu“, „Remontu“…

 

Čamdžije su čamac vukle uz pomoć sajle.

 

Osim kad radnici idu i vraćaju se na posao, gužve su bile i u vreme utakmica na stadionu i u hali. Omiljena „pretnja“ sudijama koji nisu sudili po volji domaćina, bila je – „sudija, ne radi čamac“, što je značilo da nema gde da beži. 

 

Čamac je imao radno vreme, do 21 ili 22 sata, ali kako je čamdžija kod fabrike šešira i stanovao u kućici na obali, ko je mogao jako da viče ili da zviždi, mogao se prevesti i kasnije.

 

Danas su ostali samo tragovi stepeništa koje je vodilo do čamca

 

Onda je izgrađen most u Principovoj ulici, polako su prestajale sa radom fabrike i čamci su otišli u istoriju.

 

Danas od svega toga postoje samo tragovi stepeništa koje je vodilo do talpe sa koje se u čamac ulazilo.

 

Begej je zabaren, trska je stigla skoro do polovine reke.

 

Možda se jednom Begej izmulji i očisti od korova, možda ponovo postane lepa reka, ali čamaca koji prevoze s jedne na drugu njegovu obalu sigurno neće biti.

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz