Jedan od najvažnijih poslova na njivi u toku godine jeste žetva.
Žito se nekada kosilo ručno, kosom, što je spadalo u vrlo teške paorske poslove. Nije lako bilo ni ženama koje su pratile kosce i vezivale snopove.
Da bi se tako težak posao obavio kako treba, valjalo je pre početka dobro doručkovati. A kako je izgledao tradicionalni žetelački doručak, moglo se videti pre nekoliko dana u Mužlji.
Doručkovalo se ono što se imalo. Naši stari su znali sva pravila zdrave ishrane, iako je nisu tako zvali. Na čaršavu su se uvek našle sezonske namirnice, što je osnov današnje filozofije zdrave ishrane. Jedi lokalno i jedi sezonsko.
Dakle, za doručak je uvek bilo šunke, slanine, i one prošarane, ali i dobre sapunjare, dobre domaće sušene kobasice… Obavezno sir i obavezno kiselo mleko, koje se kiselilo u glinenim ćupovima. Ako je sazreo paradajz, i njega je bilo na trpezi, ali obavezan je bio kiseli krastavac, ali kiseljen u vodi i na suncu. Još se neko seća tog recepta: u veliku teglu stave se poveći krastavci, mirođija koja je otišla u seme i parče hleba umotanog u gazu. Velika tegla na sunce i posle par dana božanstveni krastavci iz vode.
Od kolača – štrudle s makom, višnjama, sirom, rogačem, plus kolači sa sezonskim voćem, pre svih višnjama i kajsijama. Voće – jabuke petrovače, jer se nekad kosilo u julu, a ne kao sad da se do 15. juna žetva obavi.
Piće – voda, a rakija obavezno. Rakija ne samo što je dodavala snagu, nego je na vrućinama sprečavala znojenje i utolila je žeđ.
Dodaj komentar