FARŠANG: Teranje zime i prizivanje proleća (Foto)
Zasigurno znamo da su mnogi pokladni ili slični dodolski običaji preneti iz tzv. paganskog perioda. Jedan od takvih običaja svakako je i faršang. On u sebi ima elemente svetkovine i mističnih radnji povezanih sa završetkom zime i početkom novog kalendarskog perioda, proleća. Maškare (mađ. Farsang) održavaju se u februaru kada se omladina maskira u kožne […]
Podeli vest:
Zasigurno znamo da su mnogi pokladni ili slični dodolski običaji preneti iz tzv. paganskog perioda. Jedan od takvih običaja svakako je i faršang. On u sebi ima elemente svetkovine i mističnih radnji povezanih sa završetkom zime i početkom novog kalendarskog perioda, proleća.
Maškare (mađ. Farsang) održavaju se u februaru kada se omladina maskira u kožne gunjeve, nosi razna zvonca ili slične rekvizite, pravi buku i na kraju spaljuje lutku od slame, zvanu „Kiszebáb“. Tim činom teraju se zli duhovi, bolesti, ali se i priziva životni boljitak za zajednicu.
Te pokladno – obredne radnje razlikuju se od sela do sela i tipične su za pripadnike mađarske nacionalne zajednice. To i jeste neobičnost takvih događaja, njihova raznolikost, ali u osnovi sa sličnim generičkim motivom: zaštita od mogućeg lošeg životnog scenarija.
U beloblatskoj osnovnoj školi značajna pažnja se poklanja i kulturološkom nasleđu svake zajednice, u ovom slučaju mađarske, te su učiteljica Eva i učitelj Zoltan, zajedno sa svojim đacima i njihovim roditeljima, priredili pravi obredni performans upravo na tragu zimsko – prolećnih maškarskih običaja. Interesantno, neobično, edukativno i korelativno. Da svi budemo zdravi, da zajednica napreduje i da svako pronađe deo sebe i neguje svoje predačko nasleđe.
Tekst i foto: Milan Nedeljkov
Podeli vest:
Faršang, Bušari, Koledari, Mečkari ….. i još mnogo naziva postoji a vezano za isti običaj, karakterističan za Mađare, ali ne samo za njih. Nego i za sve narode Evrope. Pa među njima naravno i za Srbe u Vojvodini. Zašto se negde izobičajilo, a opet negde održalo, druga je i duga priča.
Ono što je zajedničko jeste najava nove agrarne godine, pomaganje mladom suncu da dođe, i pročišćenje i očišćenje grehova iz predhodne godine vatrom koja se pali, a preko koje se negde i skače, odnosno prelazi .
U svakom slučaju bravo za revitalizaciju starih običaja. U nekim zemjama je to postao odličan turistički događaj.