Ekonomija

Ekonomska demokratija-rešenje za krizu

ZRENJANIN – U organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma, u gradu na Begeju je 11. i 12. aprila održana međunarodna konferencija pod nazivom “Ekonomska demokratija i radničko akcionarstvo”. Pedesetak učesnika iz Srbije, Nemačke, Španije, Hrvatske i Belgije raspravljalo je o iskustvima iz sveta i regiona, u vezi sa radničkim akcionarstvom, kooperativama i drugim oblicima organizacije preduzeća u kojima su radnici vlasnici i učestvuju u upravljanju.

Ekonomista iz Nemačke Hajnc Birbaum istakao je da je savremena kriza sistemska i da ne može biti rešena neoliberalnim merama štednje.

– Neophodna je demokratska kontrola finansijskog sektora, nova industrijska politika usmerena na razvoj i zapošljavanje. Važnu ulogu u svemu tome imaju samoinicijativne ekonomske aktivnosti građana. Ekonomska demokratija znači da odluke donose proizvođači direktnim putem – smatra Birbaum

Na konferenciji se naročito raspravljalo o pozitivnim iskustvima sa preduzećima čiji su vlasnici radnici. Gost iz Baskije Jon Sarasua govorio je o sistemu kooperativa u toj španskoj pokrajini. Ova najpoznatija kooperativna mreža, sa središtem u Mondragonu, osnovana je još 1957. godine a sada ima više od 100 samostalnih poreduzeća, čiji vlasnici su radnici, kojih ima oko 70.000 u Španiji i većem broju drugih država. Kooperative mondragonske mreže su tržišno efikasna i tehnološki dinamična preduzeća koja deluju u industriji, različitim uslužnim delatnostima, istraživanju i slično, a imaju i svoje obrazovne i zdravstvene institucije. Način odlučivanja je demokratski.

– Poslovna politika u Mondragonu zasniva se na permanentnom obrazovanju, inovacijama, efikikasnosti i suverenosti radne snage. U Mondragonu se insistira na solidarnosti i saradnji, i radi se o samoodrživoj strukturi koja bi trebalo da odgovori na sve potrebe – socijalne, privredne, obrazovne kulturne, zdravstvene… – objasnio je Sarasua i napomenuo da je Univerzitet u Mondragonu osnovan kao zadruga, da njime upravljaju nastavnici i studenti, a da deo upravljačkih ovlašćenja imaju i industrijske kooperative i lokalne institucije.

Sarasua je istakao da čitav mondragonski sistem kooperativa ima specifičnosti koje su karakteristične za baskijski kulturni kontekst i da postoji velika društvena posvećensot regionalnoj zajednici kao celini.

Dragutin Jeres iz Zagreba naveo je primer fabrike alatnih mašina ITAS, koje je bilo u stečaju, a onda su je preuzeli radnici i sada uspešno posluje, i čak 95 odsto svojih proizvoda plasira na tržište Evropske unije. S druge strane, pravnik iz Vršca Doral Mohora analizirao je pravni sistem Srbije i ukazao je na to kako radničko akcionarstvo i zadrugarstvo nisu kod nas pravno uređene oblasti, što predstavlja veliku prepreku u afirmacije ovakvih formi vlasništva. Diana Dovgan iz Brisela u svom izlaganju je pokazala koliko je kooperativni pokret razvijen u državama koje su članice EU.

Učesnici konferencije zaključili su da ni evropska, ni ekonomska kriza u zemljama našeg regiona, ne mogu biti rešene primenom neoliberalnog modela. Potrebna je nova, demokratska ekonomska politika, koja počiva na inicijativama odozdo, na kreativnosti, solidarnosti i samorganizaciji domaćeg stanovništva, na radničkom akcionarstvu i kooperativama – zadrugama. Da bi ovakava zamisao bila ostvariva, zaključili su učesnici, neophodna je temeljna promena državnih politika.

Podeli članak
sinovoz
FAM