Ekonomija

CARINJENJE POŠILJAKA KUPLJENIH NA POPUSTU

BEOGRAD – Milioni ljudi širom sveta iskoristiće planetarno poznati dan velikih popusta tzv. „Crni petak“, a većina njih će ipak želeti da izbegne gužvu i iskoristi popuste za kupovinu preko interneta za koje se tvrdi da će biti i veći.

 

 

Zahvaljujući internetu, a u želji da uštede, na ovaj način kupovine odlučiće se i veliki broj naših građana. Šta, međutim, oni treba da znaju kada sednu za računar i počnu da naručuju robu preko poznatih internet sajtova za kupovinu poput Aliexpress, Ebay, Amazon…

 

Svi proizvodi koje kupite na internetu na nekom od pomenutih sajtova stići će vam poštom u vidu poštanske pošiljke. Poznato je da se za pošiljke čija je sadržina roba kupljena putem interneta, a čija je vrednost veća od 50 evra, plaćaju i carina i PDV, dok pošiljke čija je vrednost do 50 evra podležu samo naplati PDV-a u iznosu od 20%. Treba takođe znati da se sva roba koja se naručuje „online“ carini po jedinstvenoj carinskoj stopi od 10% na utvrđenu carinsku osnovicu.

 

Dešava se da u poštanskom carinjenju dođe do nesporazuma, pre svega zbog nedovoljne informisanosti onih koji kupuju preko interneta, iz čega onda najčešće proističe nezadovoljstvo, a da bi se to sprečilo pitali smo šefa carinske ispostave Pošta Beograd, Vladimira Kneževića, šta su najveći izazovi pri carinjenju poštanskih pošiljaka.

 

– U 90% slučajeva se događa da pošiljke kupljene preko interneta pristižu bez prateće fakture, na osnovu koje bi mogla da se ustanovi vrednost robe. Carinski službenici osim navedene vrednosti (odnosno računa) za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode, poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe – kaže Vladimir Knežević, šef carinske ispostave Pošta Beograd.

 

On ističe da bi prilikom kupovine preko interneta trebalo insistirati da prodavac pošalje fakturu uz pošiljku, jer kada pristigne pošiljka bez pratećeg računa, carinski službenici moraju na drugi način da utvrde vrednost pristigle robe.

 

– Dešava se i da roba bude kupljena na popustima i akcijama koje više ne postoje u trenutku kada roba pristigne na carinjenje – naglašava Knežević i dodaje da ukoliko faktura ne pristigne uz pošiljku, postoji mogućnost da se dogodi da osnovica za carinjenje bude viša, jer u datom trenutku nema načina da se zna da li je roba kupljena na popustu ili ne.

 

Ukoliko se carinska osnovica utvrđuje nakon isteka takvih akcija, kada su cene roba vraćene na veći iznos, obračun zaista može biti veći od stvarno plaćene cene.

 

Zbog toga u carinskoj službi savetuju da građani pre izmirivanja carinskog duga zahtevaju od poštanskog službenika obračun uvoznih dažbina na uvid i na njega, ukoliko imaju primedbi, mogu da ulože prigovor.

 

Detaljne informacije o carinjenju poštanskih pošiljaka možete pogledati na sajtu Uprave carina.

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM