Zrenjaninski gimnazijalci u društvu robotičara koji istražuje Mars

Zrenjaninska gimnazija bila je jedna od ukupno 16 škola iz Srbije i Hrvatske koje su učestvovale u regionalnom projektu savremenog učenja, a koji sprovode dve respektabilne partnerske organizacije – Istraživačka stanica Petnica i Osijek Software City, pod pokroviteljstvom američkih ambasada iz obe zemlje.

Zrenjaninsku gimnaziju uspešno je predstavljao tročlani tim – učenice trećeg razreda Milica Jankov i Katarina Blagojev, kao i profesorka biologije Zorica Radišić. One su provele po pet kreativnih i sjajnih dana u hipermodernim laboratorijama Petnice kod Valjeva i u radnom okruženju IT zajednice Biznis inkubatora Sveučilišta u Osijeku.

– Nekoliko meseci između ova dva susreta rešavani su komplikovani zadaci na robotima heksapodima, koji pružaju velike mogućnosti za razvoj veština budućnosti. Svaki tim koji je uspešno prošao sve faze projekta pod nazivom „STEM obrazovanje i nove tehnologije u cilju regionalnog razvoja“ dobio je heksapoda na trajnu upotrebu. Skraćenica u nazivu je akronim engleskih izraza za nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku, kao baza za učenje i život zasnovan na saradnji i razmeni znanja. Dakle – saradnja, a ne samo takmičenje, i znanje, a ne ono suprotno, što je još uvek neuporedivo češće prisutno i pri donošenju važnih životnih odluka – kaže za portal zrenjaninski.com profesorka Zorica Radišić.

Svojevrsna potvrda visokog kvaliteta ovog vrlo zabavnog projekta je saradnja sa nizom vrhunskih eksperata iz oblasti nauke, tehnologije, obrazovanja, preduzetništva i dizajna. Između ostalih, sa đacima se družio i robotičar Kris Mekvin, koji je donedavno  radio na aktuelnom programu istraživanja Marsa. On se svih pet dana družio sa učesnicima treće faze projekta, vidno fasciniran rešenjima srednjoškolaca.

– Za one kojima su bitni i konkretni rezultati, imamo čime i da se pohvalimo – obe devojke su bile u timu koji je podelio prvo mesto u aktivnosti Artefact game. Milica je bila član drugoplasirane, a Katarina trećeplasirane ekipe za sklapanje i kontrolu kretanja ultrasonika, a naša „mutirana robobubamara“ je pohvaljena za dizajn. Stekla je brojne simpatije, kao i medijsku pažnju – ističe Radišić.

Ona smatra da bi STEM revolucija, kao način učenja i održivog razvoja, koja je zahvatila dobar deo sveta, mogla da pomogne i nama ovde – da direktno, brzo i ozbiljno unapredimo sopstvene uslove za život.

– Zato se iskreno nadamo da će STEM edukativni klub, planiran za narednu školsku godinu,  dobiti zasluženu podršku za rad, kao i da će korist biti dostupna svim zainteresovanim đacima, studentima, preduzetnicima u oblasti savremene proizvodnje, ekonomije, poljoprivrede, umetnosti, ali i prosvetnim i zdravstvenim radnicima, odnosno celoj lokalnoj zajednici – zaključuje Radišić.