Društvo

VLADIMIR PUTIN DANAS SLAVI 65. ROĐENDAN

Vladimir Putin (Foto: Alexei Nikolsky, Sputnik, Photo via AP)

Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije činjenice i događaje koji su obeležili današnji dan.

 

Vladimir Putin (Foto: Alexei Nikolsky, Sputnik, Photo via AP)

 

ROĐEN PREDSEDNIK RUSIJE VLADIMIR PUTIN

 

Ruski predsednik Vladimir Vladimirovič Putin danas slavi 65. rođendan. Rođen je 7. oktobra 1952. u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu.

 

Kako je Kremlj danas saopštio, ruski predsednik će i danas na svoj rođendan, održati rutinski sastanak sa stalnim članovima Saveta bezbednosti i imati nekoliko telefonskih razgovora.

 

„Putin obično slavi svoj rođendan sa porodicom i dragim osobama. Ponekad sa kolegama. Lista telefonskih razgovora koje će  obaviti na rođendan je dugačka. Predsednik će primati i čestitke“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

 

Putin je prvi put na čelo Rusije došao 2000. godine, a četiri godine kasnije potvrdio je i drugi mandat. Od 2008. do 2012. predsednik je bio Dmitrij Medvedev, da bi se Putin od 7. maja 2012. godine vratio na funkciju predsednika koju i sada obavlja.

 

Vladimir Putin izabran je za počasnog građanina 11 gradova u Srbiji i to Sombora, Vrnjačke Banje, Raške, Apatina, Vrbasa, Požarevca, Novog Sada, Ljubovije, Odžaka, Svilajnca i Loznice. Orden Svetog Save prvog reda, najviše priznanje Srpske pravoslavne crkve, Vladimiru Putinu uručio je patrijarh Irinej u Hramu Svetog Save, 23. marta 2011. godine. Patrijarh Irinej, prilikom uručivanja ordena, tada je Putinu zahvalio za „ljubav prema SPC i nastojanju i podršci da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije“.

 

ZAVRŠEN PRVI SRPSKI USTANAK

 

Prvi srpski ustanak koji je bio ustanak Srba u Beogradskom pašaluku i okolnih šest nahija protiv Turaka trajao je od 14. februara 1804. do 7. oktobra 1813. godine. Prvi srpski ustanak predstavlja početak srpske revolucije.

 

Otpočeo je kao lokalna pobuna protiv dahija, a prerastao je u prvu fazu srpske revolucije. Ustanici predvođeni Karađorđem su uspeli da u značajnom vremenskom intervalu oslobode pašaluk. Ovaj ustanak je prethodio Drugom srpskom ustanku 1815, koji je na kraju doveo do stvaranja moderne Srbije.

 

Padom Beograda u turske ruke, 1813. godine, ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804. godine.

 

UMRO AMERIČKI PISAC EDGAR ALAN PO

 

Američki pisac Edgar Alan Po umro je na današnji dan, 1849. godine, u Baltimoru. Postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. U spisu „Filozofija kompozicije“ analizirao je nastanak svoje najčuvenije poeme „Gavran“.

 

Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskih romana. Bio je prvi poznati američki pisac koji je pokušao da živi od posla kojim se bavio, i zbog toga je imao finansijski težak život i karijeru.

 

Njegova pesma „Gavran“, koja je napisana 1845. godine i odštampana na stranicama časopisa Mirror, vrlo brzo je postala senzacija. Iako ga je proslavila, Po je za tu pesmu dobio samo devet dolara.

 

ROĐEN PISAC MIHAILO LALIĆ

 

Na današnji dan rođen je Mihailo Lalić, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih autora ratne proze.

 

Među njegovim književnim delima posebno se izdvaja roman „Lelejska gora“ koji je bio deo đačke lektire. U dnevničkoj prozi „Prelazni period“ (1988) objašnjavao je prirodu i poreklo „lelejstva“.

 

Za roman „Lelejska gora“ dobio je „Njegoševu nagradu“ 1963. godine kao njen prvi dobitnik, kao i Nolitovu nagradu. Za roman „Ratna sreća“ dobio je NIN-ovu nagradu 1973. godine, kao i prvu nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u Srbiji.

 

Nosilac je i nekoliko odlikovanja, među kojima su Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem (1962), Orden zasluga za narod, Orden jugoslovenske zastave sa lentom (1974) i Orden junaka socijalističkog rada, kao i Partizanske spomenice 1941.

 

Umro je u Beogradu 30. decembra 1992. godine.

 

PREMINUO ČUVENI VAJAR JOVAN SOLDATOVIĆ

 

Jovan Soldatović, jedan od najpoznatijih srpskih vajara, umro je 2005. godine. Autor je velikog broja vajarskih dela na javnim prostorima, među kojima se ističu monumentalni spomenici, biste znamenitih ličnosti i skulpture.

 

Njegova najpoznatija dela su spomenik „Streljanim rodoljubima“ u Žablju, spomenik žrtvama racije „Porodica“, u Novom Sadu, spomenik žrtvama racije u Čurugu, spomenik deci žrtvama racije „Majka i dete“ u Čurugu, kao i spomenik Đuri Jakšiću koji je podignu u Skadarliji, 1990. godine.

 

Poznat je i po velikom broju skulptura srna, košuta, jelena, roda i konja u parkovima mnogih gradova na prostoru bivše Jugoslavije.

 

NAPOMENA: Ovaj tekst objavljujemo u sklopu saradnje između portala BKTVnews i informativnog portala zrenjaninski.com

Podeli članak
sinovoz
FAM