Društvo YSLAJDER

UTVRĐENI TEHNOLOŠKI VIŠKOVI U BANJI “RUSANDA”

banja-rusanda

MELENCI – V.d. direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Rusanda” iz Melenaca Zorica Ćulibrk izjavila je da je nakon preuzimanja dužnosti zatekla niz dugogodišnjih problema u ovoj ustanovi, koji nikada nisu rešavani, i da se u ovom trenutku mora raditi efikasno i brzo, uz propratne tektonske promene, a sve uz maksimalno poštovanje zakona.

 

banja-rusanda

 

Po njenim rečima, odmah se pristupilo izradi novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, s obzirom na to da je sistematizacija bila stara 17 godina, a da organizacija nije ni postojala.

 

– Novim pravilnikom smo drastično smanjili i optimalizovali broj rukovodećih lica i time pojačali i definisali odgovornost svakog zaposlenog pojedinca, a naročito rukovodilaca. U cilju racionalizacije i ekonomičnosti funkcionisanja ustanove utvrđeni su tehnološki viškovi. Višak zaposlenih je, pre svega, u oblasti nemedicinskih radnih mesta, odnosno ekonomskih, finansijsko – računovodstvenih, informatičkih, radnih mesta automehaničara i pomoćnih radnika – kurira, a gorući nedostatak zaposlenih imamo u medicinskom delu – objašnjava Ćulibrk.

 

Suština odluke je, kako navodi Ćulibrk, da je nakon organizacionih promena utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova došlo do gašenja radnih mesta. A krajnji cilj je dobijanje saglasnosti od Ministarstva zdravlja, u skladu sa važećom uredbom za zapošljavanje, za popunu radnih mesta, pre svega lekara i drugog medicinskog osoblja, čije zapošljavanje je nužno za efikasan rad banje “Rusanda”. Trenutno se čeka mišljenje reprezentativnih sindikata u vezi ovih odluka.

 

– Problemi na ovako odgovornom mestu su svakodnevni. Na primer, u momentu utvrđivanja tehnoloških viškova dobila sam instrukciju državnih činovnika o postupku sporovđenja racionalizacije koja je u najmanju ruku nestručna. U njoj se kaže da je potrebno anketirati zaposlene i ako se oni slože da su tehnološki višak, onda sprovesti odluku. Da li je moguće da neko od koga očekujem rešenja zbog nužnosti sprovođenja racionalizacije piše da se na ovaj način sprovodi zakon o radu kada su u pitanju tehnološki viškovi? Sekretarima i ministrima je takođe otežano sprovođenje odluka zbog takvih činovnika, takve birokratije, te se postavlja pitanje zašto to birokratija radi, zašto opstruiše: namerno ili zbog neznanja – ističe Ćulibrk.

 

Ona navodi da, od kada je raspisan konkurs za direktora u banji “Rusanda”, u toku dva dana dolaze da kontrolišu rad ustanove četiri inspekcije.

 

– Postavlja se pitanje gde su bili kada smo pre četiri godine ukazivali na nezakonitosti i kada smo mi podneli prijave. Zašto tada nije niko došao da ispita rad u ustanovi? Stiče se utisak da vanredni nadzori ne dolaze da rade samo svoj posao, što nama nije sporno, dobro došli su, već dolaze po nečijem nalogu, a to uvek radi birokratija, te se postavlja pitanje čija birokratija i zašto to radi – naglašava Ćulibrk.

 

zorica-culibrk
Zorica Ćulibrk

 

Po njenim rečima, boljom organizacijom je podignut kvalitet pružanja zdravstvenih usluga. U melenačkoj banji svakodnevno se na lečenju nalazi oko 220 stacionarnih bolesnika i korisnika, kao i oko 400 – 450 ambulantnih bolesnika. Dakle, popunjenost kapaciteta je sada zadovoljavajuća, što je za upravu i zaposlene najznačajnije.

 

– Unutar ustanove sada nema velikih problema, a koji već nisu sagledani i koji se već ne rešavaju. Podneta je i jedna krivična prijava, nju sada rešavaju državni organi, a mi idemo dalje. Od sopstvenih sredstava renoviran je Drugi paviljon i svečano pušten u rad krajem aprila ove godine, u prisustvu gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića i njegovih pomoćnika. Aneksom ugovora smo obezbedili bespovratna podsticajna sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i uz pomoć gradonačelnika Janjića i lokalne samouprave. Imamo sredstva za prvu fazu rekonstrukcije zatvorenog bazena za rehabilitaciju, a to je instalacija solarnih kolektora za zagrevanje tople sanitarne vode. Konkurisali smo i kod Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo u cilju dobijanja sredstava za nabavku medicinske i potrebne nemedicinske opreme – kaže Ćulibrk i napominje da je u toku i izrada strateškog plana razvoja za period od pet godina, presek i snimanje stanja, usklađivanje dokumentacije, definisanje misije i vizije, i strateških ciljeva radi postizanja bolje konkurentnosti i lakšeg konkurisanja ka svim fondovima u cilju dobijanja sredstava.

 

Park prirode Rusanda

 

Inače, Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Rusanda” nije više nadležna za park prirode u kojem se ova ustanova nalazi, što je, po mišljenju Zorice Ćulibrk, i razumljivo, jer je njena osnovna delatnost zdravstvena.

 

– Osnovani smo kao ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou i upravljanje zaštićenim područjem nam nije definisano osnivačkim aktom. Osnovana je javna ustanova čija je to delatnost, odnosno održavanje i zaštita prirodnih dobara, što je i definisano njenim osnivačkim aktom. Postavlja se pitanje zašto ta ustanova ne održava park prirode, a dobija sredstava za to i ima radnike. Da li je nekome u interesu da se banja “Rusanda” ruinira i uništi – pita Zorica Ćulibrk.

Podeli članak
sinovoz
FAM