ZRENJANIN – Kada je svojevremeno Narodni muzej Zrenjanina organizovao jednu u nizu tematskih izložbi, posetioci su imali priliku da se upoznaju sa istorijom Rusa u Velikom Bečkereku, odnosno Petrovgradu. Pa, da se prisetimo nekih istorijskih podataka.
Do početka 20. veka, tačnije njegove treće decenije, nije moguće govoriti o kolektivnoj istoriji Rusa u Zrenjaninu. Brojnost ruske populacije u gradu na Begeju bila je zanemarljiva.
Po okončanju boljševičke revolucije u najveći banatski grad stiže blizu šest stotina Rusa. Organizuju svoju samoupravu i stvaraju Rusku koloniju u Velikom Bečkereku, kasnije Petrovgradu. Između ostalih ovde su živeli knez Šeremetjev, unuk po majci cara Nikolaja Prvog, zatim dvorska dama Margarita Hitrovo, koja je jedno vreme bila sa carem zajedno u progonstvu u Tobolsku, knez Boris Gagarin, kneginja Šahovska Rada…
Od 1939. godine u Petrovgradu je živeo i unuk Lava Nikolajeviča Tolstoja – Mihail Ivan Romanenko, slikari Afanasij Šeloumov, Aleksandar Ivanovič Lažečnikov, Kosta Eliot, scenograf Vladimir Rebazov i arhitekta Aleksij Soldatov.
Njihov doprinos razvoju Zrenjanina u ekonomskom, obrazovnom i kulturnom smislu je neprocenjiv. Osobena kultura Rusa stopila se sa baštinom mnogobrojnih drugih naroda u Bečkereku, stvarajući nove vrednosti. Istorijska stvarnost ponekad ima ironičnu crtu. Tek što su se uklopili u novu sredinu na ruske izbeglice se kao vihor zla stuštio Drugi svetski rat, dolazak boljševika i kriza u vezi Kominterne. Ali, veliko stradanje Rusa nije izbrisalo naše sećanje na njih.
Dodaj komentar