PROZOR U PROŠLOST: Zrenjaninska pivara je koristila vodu iz Begeja

Nemački zanatlija, pivar Sebastijan Krajcajzer, otvorio je prvu pivaru u Velikom Bečkereku, našem gradu. Ta pivara je počela da toči pivo 1. novembra 1745. godine.

Preduzimljivi pivar uspeo je da dobije dozvolu za proizvodnju i točenje piva od Dvorske komore uz godišnji zakup od 150 forinti. Kako mu je i proizvodnja i prodaja dobro išla, Krajcajzer je već sledeće, 1746 godine, rešio da izgradi novu, savremeniju pivaru sa većim proizvodnim kapacitetom. Nova zgrada Pivare izgrađena je na istom mestu gde je i danas. Novoinstalirani savremeni uređaji za proizvodnju piva bili su na nivou poznatih proizvođača iz Nemačke, Češke i Austije.

Pivo je bilo dobrog kvaliteta. Voda za proizvodnju je uzimana iz Begeja, a ostale sirovine obezbeđivala su imanja u okruženja Velikog Bečkereka. Zbog velike potražnje piva i grad je želeo da ima veće koristi. Stoga je podigao kameralni birt, ili gradsku kafanu, nedaleko od Pivare. Pored piva koje se točilo, u ovom birtu prodavana su i druga pića, ali se na njih plaćala visoka gradska taksa.

Kako se veoma obagatio kao zakupac, Krajcajzer je kupio dve pivare, i to u Pančevu i Zemunu, ali je i dalje ulagao velika sredstva u Velikobečkerečku pivaru. Zemljište na kome se Pivara prostirala obuhvatalo je pet katastarskih jutara zemlje na levoj obali Begeja. Zgrada Pivare bila je jednospratna, dok su ostale, pomoćne zgrade, bile prizemne.

U periodu od dvadeset godina Pivara je tri puta menjala vlasnika

Posebna pažnja davana je na uređenje dvorišta Pivare. Celo dvorište je bilo pretvoreno u park, a u njemu je izgrađena otvorena terasa, odnosno pivnica. To je predstavljalo novinu za tadašnje vreme. Tu se točilo sveže proizvedeno pivo i svirala muzika u kojoj je građanstvo Velikog Bečkereka uživalo.

Posebno je bilo lepo nedeljom u popodnevnim satima, kada se tu okupljala omladina na igrankama. I dok su se mladi zabavljali i igrali, stariji, koji su bili u pratnji, uživali su u svežem, penušavom pivu. Gradska uprava je sve do 1871. godine izdavala Pivaru u zakup. Tada se pojavljuju teškoće oko osavremenjavanja proizvodnje, jer su zakupci slabo u nju ulagali.

Pročitajte još: PROZOR U PROŠLOST: Prvi „ciganski knez“ u gradu

Zbog toga je Grad odlučio da je proda. U periodu od dvadeset godina Pivara je tri puta menjala vlasnika. A onda je Roža Ferenc, velikobečkerečku Pivaru 1891. godine prodao Lazaru Dunđerskom iz Srbobrana, jednom od najbogatijih veleposednika i industrijalaca u Vojvodini. I to za 75.000 forinti.

Od tada Pivara doživljava novi prepored i postaje jedna od najprestižnih pivara. Tokom svog dugog postojanja, bez obzira na ekonomske, političke i svojinske promene, Pivara nikada nije prestajala sa radom. Sve dok nije usledila tranzicija.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš