PROZOR U PROŠLOST: Seoba Srba iz Mađarske u Kraljevinu SHS
Društvo

PROZOR U PROŠLOST: Seoba Srba iz Mađarske u Kraljevinu SHS

seoba srba iz mađarske
Srpska porodica iz Mađarske po dolasku u Srbiju

Optiramo – selimo se u Maticu. Ovako su govorili Srbi, koji su nakon završetka Prvog svetskog rata bili sa druge strane granice, u Mađarskoj. U pitanju su Srbi koji su odlučili da prihvate ponudu i uslove za seobu koje im je ponudila novostvorena država Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

 

Njihova odluka nije bila ni jednostavna ni brzo doneta. Značila je seobu sa viševekovnog ognjišta. Značila je odlazak u neizvesnost, potpuno novo okruženje i novi život koji je trebalo započeti u sredini koju nisu poznavali. Međutim, pored propagande koja se vodila od strane diplomatsko – konzularnih predstavnika Kraljevine SHS u Mađarskoj i Budimske eparhije, i mnoštva obećanja koja su nuđena Srbima za seobu u Maticu, u njima su se probudile i romantične i mitiske predstave u vezi sa srpskom istorijom, veličinom i snagom nove Kraljevine.  Zbog toga su Srbi optanti u Mađarskoj očekivali, sa poverenjem i nadom, da će svojim slobodnim opredeljenjem za iseljenje u Kraljevinu ostvariti sve ono što nisu bili u mogućnosti da ostvare u Mađarskoj.

 

Obećano oslobađanje od poreza

 

Na odluku o seobi sigurno je uticala i nesigurnost koju su osećali posle rata. Ta nesigurnost poticala je od strane nezadovoljne mađarske društvene elite, koju trijanonski sporazum nije zadovoljio.

 

Pored toga, za deo Srba iz Mađarske, koji su bili siromašniji, ili bezemljaši, značajan je bio materijalni momenat koji im je ponuđen za optiranje. Naime, svakoj porodici je obećano nešto više od osam katastarskih jutara zemlje. Obećano im je i oslobađanje od poreza na duži vremenski period, povoljni krediti za gradnju kuća, kupovinu semena, poljoprivrednih mašina i stoke.

 

Početak iseljenja, odnosno optiranja, predviđen je za 26. jul 1921. Završetak je bio planiran za 26. januar 1922. godine. Međutim, predviđeni rok je bio kratak. Optante je pre seobe očekivao veliki posao. U datom roku oni su morali da prodaju svoje kuće, zemlju, da prikupe sve neophodne dozvole od mađarskih vlasti. Morali su i da pripreme za seobu pokućstvo, stoku, poljoprivredne mašine. Istovremeno, Matica, odnosno Kraljevina SHS, morala je da obezbedi prevoz, mesta za naseljavanje, dodeli zemlju, kuće, semena za setvu i mnoge druge radnje. Sve to se nije moglo realizovati u tako kratkom roku. Zato je rok produžavan nekoliko puta, sve do 1. aprila 1931. godine, kada je nakon deset godina završen.

 

Jedan broj porodica naselio se i oko našeg grada

 

Srbima iz Mađarske su za naseljavanje obećana prostranstva Vojvodine i Baranje. Na njima je živelo stanovništvo sa sličnim osobinama i navikama. Novopridošlo srpsko stanovništvo trebalo je da unese nove, zapadnoevropske ideje i ekonomski ojača slabo naseljena prostranstva ovih oblasti. To se posebno odnosilo na prostore velikih imanja, kao što je bilo imanje grofa Čekonjića. Ta imanja su nakon završetka Prvog svetskog rata konfiskovana i zapuštena.

 

Jedan broj porodica naselio se i oko našeg grada, u Gornjoj Mužlji, Vojvoda Stepi, Putnikovu kod Uzdina, Miletićevu, Aleksandrovu, Višnjićevu.

 

Iseljenje ili optiranje Srba iz Mađarske omogućio je Trijanonski mirovni ugovor od 4. juna 1920. godine koji je sadržao i odredbe o pravu manjina. Prema tim odredbama, manjine su mogle da se opredele za državljanstvo one države u kojoj većinski živi narod kojem one pripadaju.

 

Zahvaljujući tim odredbama, od oko 19.000 Srba koliko ih je živelo u Mađarskoj, 1920. godine njih oko 12.000 se iselilo u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Tako da je u Mađarskoj ostalo nešto više od  7.000 Srba.

 

Oko toga da li su težnje novonaseljnih Srba iz Mađarske zadovoljene, smatra se da ni pibližno nisu. Ekonomski slaba, puna političkih problema, slabo administrativno organizovana, novostvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije bila u stanju da ispuni data obećanja. Zbog toga i danas vlada mišljenje, posebno među Srbima u Mađarskoj, da optiranje nije trebalo vršiti ako nije postojala mogućnost da se ono do kraja sprovede.

 

Objašnjenje

 

Reč opcija potiče od latinske reči – opttio, optare, a znači opredeliti, izabrati. To je pravo ili mogućnost opredeljenja manjina u slobodnom izboru državljanstva. Proces opcije manjina naziv se optiranje, a lica koja su vršila optiranje nazivaju se optanti.

 

Nada Boroš

 

Podeli članak

1 Comment

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

  • „Ekonomski slaba, puna političkih problema, slabo administrativno organizovana, novostvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije bila u stanju da ispuni data obećanja“.
    NIJE BILA „NEVEŠTA“-NEORGANIZOVANA, SAMO U NAVEDENIM OBLASTIMA ŽIVOTA!
    U TEHNIČKIM PITANJIMA BILO JE JOŠ GORE!
    OVAJ DEO TADAŠNJE JUŽNE UGARSKE, BIO JE ISPREPLETAN PRUGAMA, SA RAZVIJENIM ŽELEZNIČKIM SAOBRAĆAJEM. GODINAMA, POSLE 1. SVETSKOG RATA, NIJE FUNKCIONISAO KAKO TREBA, JER SE NOVI UPRAVLJAČI „NISU SNALAZILI“-NISU MOGLI DA OBEZBEDE REDOVNO SNABDEVANJE KAMENIM UGLJEM!!!???
    DOTLE, CENTAR ZA SNABDEVANJE K & K ŽELEZNICA BIO JE PECS-FÜNFKIRCHEN-ПЕЧУЈ.
    Pozdrav iz Elemira!

bomist stovarište zrenjanin
sinovoz