Društvo

PROZOR U PROŠLOST: Prvi građanski brak u našem gradu

građanski brak
Foto: Pixabay

Zakon o uvođenju Državnih matičnih knjiga na našim prostorima uveden je 1. oktobra 1895. godine. Od toga dana ustanovljena je i nova služba u upravama gradova i opština – matičar. Matičari su bili u obavezi da vode matične knjige rođenih, venčanih i umrlih po strogo utvrđenim zakonskim pravilima.

 

Prvi građanski brak u Velikom Bečkereku sklopljen je samo pet dana nakon donošenja ovog Zakona. To je bilo 5. oktobra 1895. godine.

 

Roza Majer i ondašnji gradonačelnik Jovan Krstić bili su prvi par venčani po paragrafima ovog Zakona. Venčanje je proteklo veoma svečano. Privuklo je i mnogobrojne građane koji su radoznalo, ali i sumnjičavo pratili svečani čin venčanja, sumnjajući da će „svetovno“ venčanje zaživeti. Naravno, posle venčanja pred matičarem, par se venčao i u crkvi.

 

Kako bi Zakon o državnim maticama približile stanovništvu i obeležile njegovu primenu u praksi, županijske vlasti u Velikom Bečkereku su 6. oktobra 1895. godine o svom trošku organizovale kolektivno venčanje. Toga dana venčalo se osam parova različite nacionalnosti i veroispovesti iz raznih mesta Županije.

 

Iz Velikog Bečkereka venčao se po jedan par katolika kalvinista, jedan par mojsijevaca i jedan par Srba pravoslavne vere. Iz Aradca jedan Slovački par luteranaca, iz Stare Bešenove (danas pripada Rumuniji) jedan bugarski par katolika. Iz Hrvatske Boke venčao se jedan par Hrvata rimokatolika, iz Itebeja (Novi Itebej) jedan mađarski par rimokatolika i iz Jankahida (Jankov Most) jedan rumunski par istočno – pravoslavne vere.

 

Kolektivno venčanje izazvalo veliko interesovanje

 

Ovo kolektivno venčanje izazvalo je veliko interesovanje. Činu venčavanja prisustvovalo je mnoštvo radoznalog sveta ispunivši ceo prostor oko, i u zgradi Županije. Kroz gomilu sveta koja je napravila uzak prolaz za svečani defile parova i njihovih svatova, najpre se pojavio par iz Stare Bešenove. Za njim su nailazili i ostali parovi sa pratnjom i muzikom.

 

Samom činu venčanja, pored matičara, prisustvovale su značajne i važne ličnosti županije i grada. Zbog buke, galame i „nadsviravanja“ svatovskih muzičara, gajdaša, sudbonosno „DA“ koje su parovi zajednički izgovorili pred matičarem jedva se čulo.

 

Nakon venčanja mladim parovima priređen je banket, takođe o trošku županije. Tom banketu su, pored novovenčanih parova, prisustvovali i ugledni gosti.

 

Ovaj kolektivni čin „svetovnog“ venčanja parova različite nacionalnosti i veroispovesti imao je još jednu važnu poruku ondašnjoj javnosti, a to je da predstavi slogu i jedinstvo stanovnika cele Torontalske Županije.

 

Matičari, kao najstarija i najzahtevnija služba u upravi koja postoji više od 120 godina, dobili su, u našoj zemlji, svoj dan, 9. maj. Toga dana 1946. godine proglašen je Zakon o državnim matičnim knjigama.

 

Dan matičara je ustanovljen 1996. godine, povodom obeležavanja 50 godina od proglašenja Zakona i 100 godina od vođenja matičnih knjiga.

 

Za portal „Zrenjaninski“ piše istoričarka Nada Boroš

 

Podeli članak

1 Comment

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

  • Potkrala se greška u tekst: „po jedan par katolika kalvinista“ kalvinisti ni slučajno nisu katolici, oni su protestanti! Ova slika je verovatno iz 30-ih godina XX veka, i na njoj je verovatno samo jedan par mladenaca. Za verodostojnost teksta je neophodna i informacija o slici, koja je data uz tekst.

sinovoz
FAM