Društvo Vesti Zrenjanin

PROZOR U PROŠLOST: Pokušaji Gradske uprave da spreči prosjačenje

prosjačenje u velikom bečkereku
Pazarni dan u glavnoj ulici

Prosjaci i prosjačenje u našem gradu, u prvoj polovini dvadesetog veka, uzeli su toliko maha da je grad morao da preduzme konkretne mere na njihovom suzbijanju.

 

Prema svedočanstvima ondašnje štampe, Veliki Bečkerek je bio stecište za prosjake iz cele okoline. Dolazili su mladi, zdravi, snažni ljudi i žene, sposobni i za najteže poslove, a kojima je lakše bilo da prose nego da rade.

 

Oni su, obično, išli u grupama, posebno u vreme održavanja gradskih pijaca i vašara, nedeljom i o verskim praznicima. Ulazili su u kuće, ne libeći se od krađe i nasilja.

 

Uznemireno građanstvo, ali i trgovci i zanatlije, čije su radnje opsedali kako prosjaci tako i skitnice koje su, bez ličnih dokumenata, išle od grada do grada, proseći po kućama, crkvama, grobljima, zatražili su pomoć gradske policije.

 

U cilju zaštite građanstva od prosjačenja, Gradska uprava Velikog Bečkereka je 1929. godine donela odluku o zabrani svakog prosjačenja po ulicama, trgovima i drugim javnim mestima.

 

Međutim, efekat ove odluke je bio slab. Prosjaci i skitnice i dalje su opsedali sva javna mesta u gradu.

 

Gradska policija odlučnijim merama pokušala da suzbije prosjačenje

 

Zbog toga su trgovci i zanatlije, koji su imali svoje radnje u centru grada, predložili da sami prikupe namirnice i ostale potrepštine, a da ih čelnici uprave grada podele prosjacima i skitnicama, kako ovi ne bi svakodnevno opsedali njihove radnje.

 

Ova samoinicijativa, međutim, imala je nekakvog efekta samo na početku. Broj prosjaka se, naime, toliko povećao da prikupljeni prilozi nisu bili dovoljni za sve. Stoga je i ova mera ostala bez uspeha.

 

Kako se stanje u gradu, po ovom pitanju, iz godine u godinu pogoršavalo, 1935. godine gradska policija je preduzela odlučnije mere na suzbijanju prosjačenja.

 

Najpre je sprovela raciju. Pohapsila je sve prosjake i skitnice i uputila ih na lekarski pregled. Nakon toga je sve one koji nisu imali dokumenta ili su bili iz drugih opština proterala iz grada.

 

Ovdašnje prosjake i uboge ljude gradska uprava je smestila u Sirotinjski dom, o kome se brinuo grad. Zdravi i sposobni upućivani su na rad, kao gradski nadničari. Nemoćni i bolesni imali su adekvatnu zdravstvenu zaštitu, hranu i smeštaj.

 

I pored preduzetih mera, prosjačenje nije u potpunosti suzbijeno, ali je, ipak, prosjaka na javnim mestima bilo znatno manje.

 

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

 

Podeli članak

1 Comment

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

  • Ista situacija je i danas dok Vulin progoni sirotinjiu i tera je u tajkunske posede da radi za koricu hleba.Samo neka se paze da im se ne ponovi 1945.

sinovoz
FAM