Društvo Vesti Zrenjanin

Prozor u prošlost: Naš grad je pre Beograda imao stalni fotografski atelje

fotografski atelje ištvana oldala
Atelje Ištvana Oldala

Godine 1853. fotograf Ištvan Oldal otvorio je prvi stalni fotografski atelje u Velikom Bečkereku. Zahvaljujući tome, u istoriji koja se bavi proučavanjem i radom prvih fotografa na ovim prostorima, naš grad našao se na najvišoj istorijskoj lestvici.

 

Jer, dok su Beograd i Beograđane, Zagreb i Zagrepčane, Ljubljanu i Ljubljančane, fotografisali putujući fotografi, Veliki Bečkerek i Velikobečkerečane u svom stalnom fotografskom ateljeu fotografisao je Ištvan Oldal stariji (1829 – 1916).

 

Prilagođavajući prostor za rad prilikama i vremenu u kome je živeo i radio, Oldal stariji birao je lokacije za svoj fotografski atelje, odnosno zanatsku, a danas bismo rekli i umetničku radnju. Lokacije su bile na prometnim mestima, koja su mu obezbeđivala veliki broj mušterija.

 

Neobična i lepa zgrada od pečene cigle

 

Pri kraju XIX veka, zbog dobre lokacije, u prvom redu veoma bogatog rečnog saobraćaja koji se odvijao na reci Begej, blizine pijace, županijske zgrade i centra varoši, on svoju radnju preseljava u ulicu Gizela part (Obala Sonje Marinković 5), na obali Begeja. U njoj se danas nalazi Izložbeni salon Istorijskog arhiva Zrenjanin.

 

U neobičnoj i lepoj zgradi od pečene cigle, s krovom od stakla, koji je obezbeđivao dovoljno svetlosti, radio je Ištvan Oldal stariji sve do 1902. godine. Tada radnju preuzima njegov sin i naslednik Henrik Ištvan Oldal mlađi. U istorijatu ovoga ateljea ne smemo zaboraviti ni vrsnog fotografa Đuru Roknića. On je u ovaj „stakleni“ atelje ušao 1921. godine i u njemu radio sve do 1969. godine

 

Onovremenskim fotografskim aparatima, naši sugrađani, fotografi, bez svetlosti bliceva, oslikali su svoje savremenike, ulice, reku, zgrade… Jednom rečju, grad u kome su živeli.

 

ištvan oldal stariji
Ištvan Oldal stariji

 

Oldalove razglednice svedočanstvo jednog vremena

 

Fotografiju kao svedoka prošlosti svako razume, umni ljudi, kao i oni koji to nisu, rušitelji i graditelji. Jer, vizuelna prošlost najlakše se uočava i razume i bez jezika nauke. Zbog toga nam je fotografija dragocena kao istorijski izvor koji nemuštim jezikom priča o prošlosti.

 

Na starim, požutelim fotografijama, urađenim savremenom tehničkom opremom ovih majstora, vreme je na tren zaustavljeno. Različiti likovi, odeća, stas, uhvaćeni pokret naših sugrađana „uslikanih“ u ateljeu Oldalovih… Sve to svedoči o statusu, etničkoj pripadnosti, običajima, naravima i njihovom bogatstvu.

 

I grad je menjao svoje lice. S ove vremenske distance, Oldalove razglednice svedoče da su „Veliki most“, odnosno bečkerečka ćuprija, kuća advokata Linjačkog ili stari muzej grada, zgrada opštine Veliki Bečkerek – Petrovgrad, kupališta, spomenici ili porušeni delovi ulica, bili značajna graditeljska baština. Oni bi danas predstavljali spomenike kulture od izuzetnog značaja.

 

Stoga, sačuvane fotografije svedoče da graditeljsku baštinu treba sačuvati i poštovati. Ako je u prošlosti naš troimeni grad uspeo da izgradi i za danas, impozantne, lepe i korisne zgrade i druge građevine, nama je ostao lakši posao. Da ih sačuvamo i održavamo.

 

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz