Prozor u prošlost: Lazarice – jedan zaboravljeni običaj

Lazarova subota ili Vrbica je verski praznik koji pravoslavna crkva i vernici obeležavaju nedelju dana pre najvećeg hrišćanskog praznika, Uskrsa. Ovaj praznik pun je simbolike vezane za različite običaje, a neki od njih polako nestaju i padaju u zaborav. Jedan od tih starih običaja koji nestaju, a bili su uobičajeni u našoj sredini o Vrbici ili Lazarevoj suboti, jesu Lazarice.

To su pesme kojima su mlade devojke i žene, Romkinje, čestitale domaćinima koji su ih primali u kuću predstojeći Uskrs, želeći im sreću i berićet.

Za ovaj praznik ženski deo romske populacije se posebno pripremao. Oblačile su najlepše haljine, noseći u jednoj ruci vrbovu granu okićenu šarenim krpicama, a u drugoj ruci, veliku torbu od rogoza, u koju su stavljale poklone koje su dobijale. Obično su išle u grupama po tri – četiri žene od kuće do kuće i pevale ovu prigodnu pesmu:

Oj, Lazare, dobri dane,

dobri konji Lazarovi,

aj, na konje da skočimo,

vrane konje da šibamo.

Ova kuća bogata, tri stotine dukata,

ko se skoro oženio, krevet mu se polomio.

Gazdarica živa bila mnogo leta i godina,

na tri grane tri jabuke,

najbolje su zagrižene,

darujte nas, ne drž’te nas.

Lazarice su bile obično rado dočekane po kućama, a najčešće su ih dočekivala deca i domaćice, i davale im poklone. Nudili su im najpre rakije i vina, da nazdrave i popiju, a onda su im iznosili parče slanine, koje jaje, hleb, ali i mast, brašno, kolače, a prema mogućnostima domaćina i koji dinar.

Po ulicama i sokacima o Vrbici bio je veliki broj žena i devojaka, koje su do kasnih večernjih sati pevale i igrale, idući od kuće do kuće, puneći svoju veliku rogoznu torbu svakojakim darovima, nagoveštavajući tako skori dolazak Uskrsa.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš