Društvo YSLAJDER

PROZOR U PROŠLOST: KOLO SRPSKIH SESTARA U VELIKOM BEČKEREKU, PETROVGRADU I ZRENJANINU

Zgrada Županije u kojoj je osnovano Kolo srpskih sestara

Ove, 2017. godine, Kolo srpskih sestara u našem gradu obeležava veliki jubilej, devedeset godina od osnivanja. Osnovano je 1927. godine, sa ciljem da deluje i radi na humanom, prosvetnom i nacionalno – kulturnom polju.

Zgrada Županije u kojoj je osnovano Kolo srpskih sestara

Uprava kola brojala je tridest članica. Prva predsednica bila je Sonja Petrović, potpredsednice Mileva Stanojević i Smilja Bratić, dok je sekretar kola bila Katica Lambrin, a blagajnica Dafina Stankov.

Broj članica u ovoj, u prvom redu, humanoj organizaciji bio je znatan, jer za članstvo u kolu nisu bile važne profesija, godine starosti, ili politička pripadnost, nego samo želja da se pomogne nevoljnicima, ali i neguje nacionalni identitet, kroz stare narodne pesme i očuva šarolikost narodnih nošnji sa ovih prostora.

U cilju prikupljanja sredstava za humani rad, Kolo srpskih sestara je svake godine održavalo sveslovensko veče, na kome su svi prisutni bili obučeni u narodne nošnje, a pevale su se stare narodne pesme i igrala stara kola.

Sav prikupljeni novac, sa ove, ali i drugih zabava, dodeljivan je u prvom redu siromašnoj deci, za odeću i obuću, ali i za školovanje darovite dece.

Ni ostareli i siromašni sugrađani nisu bili zaboravljeni od ovih humanih žena. Kolo je pomagalo, u ovom periodu, najsiromašnije i usamljene starice, sa po sto dinara mesečno, te su ovim nevoljnicama olakšavale sumorane dane.

Godine 1936. Kolo srpskih sestara u Petrovgradu osnovalo je ženski pevački hor, sa ciljem da i devojke upoznaju stare narodne i klasične pesme, i da putujući, upoznaju krajeve svoje domovine. Hor je brojao 48 članica. Na svim nastupima, širom zemlje, devojke su bile obučene u narodne nošnje, a repertoar su činile stare narodne i klasične pesme. To ih je činilo prepoznatljivim i uvaženim gde god da su nastupale.

Plodonosno delovanje Kola srpskih sestara prekinule su nesrećne ratne godine Drugog svetskog  rata.

Članice Kola srpskih sestara u narodnoj nošnji

Trebalo je da prođe preko pedeset godina da ovo humano udruženje 1992. godine obnovi svoj rad. U ne baš lak posao obnove rada Kola srpskih sestara, nakon pedeset i više godina, uložen je veliki trud i napor nove predsednice udruženja, gospođe Ljubice Jovanović, i pokojnog gospodina Milorada Poučkog, koji su i pored velikih poteškoća uspeli u nameri da obnove rad ovog humanog udruženja.

Odmah nakon obnove, Kolo srpskih sestara u Zrenjaninu povezalo se sa Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad, kako bi njihova pomoć stigla do dece i drugih nevoljnika, kojima je, u ratnim devedesetim godinama, bila najpotrebnija.

Od osnivanja, a i danas, skoro sve aktivnosti Kola srpskih sestara vezane su za donatore i sredstva koja se prikupe humanitarnim radom. Zbog toga treba uložiti veliki rad i napor kako bi se osmislile i organizovale humane akcije, i obezbedila sredstva od donatora, jer i danas ima mnogo dece i veliki broj sugrađana kojima je pomoć potrebna.

Vredno je napomenuti da je Kolo srpskih sestara iz Zrenjanina 2015. godine poklonilo Narodnom muzeju oko sto predmeta narodne nošnje sa prostora bivše države, Kraljevine Jugoslavije.

NADA BOROŠ  

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM