• PROZOR U PROŠLOST: Zrenjaninska pivara je koristila vodu iz Begeja

    Nemački zanatlija, pivar Sebastijan Krajcajzer, otvorio je prvu pivaru u Velikom Bečkereku, našem gradu. Ta pivara je počela da toči pivo 1. novembra 1745. godine.   Preduzimljivi pivar uspeo je da dobije dozvolu za proizvodnju i točenje piva od Dvorske komore uz godišnji zakup od 150 forinti. Kako mu je i proizvodnja i prodaja dobro […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    PROZOR U PROŠLOST: Zrenjaninska pivara je koristila vodu iz Begeja

    Nemački zanatlija, pivar Sebastijan Krajcajzer, otvorio je prvu pivaru u Velikom Bečkereku, našem gradu. Ta pivara je počela da toči pivo 1. novembra 1745. godine.

     

    Preduzimljivi pivar uspeo je da dobije dozvolu za proizvodnju i točenje piva od Dvorske komore uz godišnji zakup od 150 forinti. Kako mu je i proizvodnja i prodaja dobro išla, Krajcajzer je već sledeće, 1746 godine, rešio da izgradi novu, savremeniju pivaru sa većim proizvodnim kapacitetom. Nova zgrada Pivare izgrađena je na istom mestu gde je i danas. Novoinstalirani savremeni uređaji za proizvodnju piva bili su na nivou poznatih proizvođača iz Nemačke, Češke i Austije.

     

    Pivo je bilo dobrog kvaliteta. Voda za proizvodnju je uzimana iz Begeja, a ostale sirovine obezbeđivala su imanja u okruženja Velikog Bečkereka. Zbog velike potražnje piva i grad je želeo da ima veće koristi. Stoga je podigao kameralni birt, ili gradsku kafanu, nedaleko od Pivare. Pored piva koje se točilo, u ovom birtu prodavana su i druga pića, ali se na njih plaćala visoka gradska taksa.

     

    Kako se veoma obagatio kao zakupac, Krajcajzer je kupio dve pivare, i to u Pančevu i Zemunu, ali je i dalje ulagao velika sredstva u Velikobečkerečku pivaru. Zemljište na kome se Pivara prostirala obuhvatalo je pet katastarskih jutara zemlje na levoj obali Begeja. Zgrada Pivare bila je jednospratna, dok su ostale, pomoćne zgrade, bile prizemne.

     

    zrenjaninska pivara

     

     

    U periodu od dvadeset godina Pivara je tri puta menjala vlasnika

     

    Posebna pažnja davana je na uređenje dvorišta Pivare. Celo dvorište je bilo pretvoreno u park, a u njemu je izgrađena otvorena terasa, odnosno pivnica. To je predstavljalo novinu za tadašnje vreme. Tu se točilo sveže proizvedeno pivo i svirala muzika u kojoj je građanstvo Velikog Bečkereka uživalo.

     

    Posebno je bilo lepo nedeljom u popodnevnim satima, kada se tu okupljala omladina na igrankama. I dok su se mladi zabavljali i igrali, stariji, koji su bili u pratnji, uživali su u svežem, penušavom pivu. Gradska uprava je sve do 1871. godine izdavala Pivaru u zakup. Tada se pojavljuju teškoće oko osavremenjavanja proizvodnje, jer su zakupci slabo u nju ulagali.

     

    Pročitajte još: PROZOR U PROŠLOST: Prvi „ciganski knez“ u gradu

     

    Zbog toga je Grad odlučio da je proda. U periodu od dvadeset godina Pivara je tri puta menjala vlasnika. A onda je Roža Ferenc, velikobečkerečku Pivaru 1891. godine prodao Lazaru Dunđerskom iz Srbobrana, jednom od najbogatijih veleposednika i industrijalaca u Vojvodini. I to za 75.000 forinti.

     

    Od tada Pivara doživljava novi prepored i postaje jedna od najprestižnih pivara. Tokom svog dugog postojanja, bez obzira na ekonomske, političke i svojinske promene, Pivara nikada nije prestajala sa radom. Sve dok nije usledila tranzicija.

     

    Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo