PROZOR U PROŠLOST: Gradska kuća prva dobila električnu centralu

Danas u rubrici „Prozor u prošlost“ objavljujemo nastavak priče o Gradskoj kući, staroj dami neprolaznog sjaja, koju smo započeli prethodne subote. 

Krov najlepše i najmonumentalnije palate u gradu bio je pokriven emajliranim crepom zelene i oker žute boje. Bio je postavljen tako da oslikava motive banatskih ćilimova. Crep je bio izrađen u Pečuju, u svetski poznatoj fabrici keramike i porculana „Žolnai“. Zamenjen je prilikom radova na zgradi polovinom osamdesetih godina prošlog veka.

Pored toga, na krovu su postavljena tri tornja, ili kubeta, pokrivena bakarnim limom. Centralni, najviši toranj, postavljen je iznad barokne sale. Druga dva tornja postavljena su na bočnim krajevima krova, tako da gledaju na glavni gradski trg.

Sve do pedesetih godina na oba kraja zgrade nalazio se talasasti, oniži zid sa kapijama od kovanog gvožđa. On je odavao utisak da ceo kompleks palate „pliva“ u prostoru. Jedna od tih kapija danas se nalazi na ulazu iz dvorišta zgrade u Gradsku baštu.

I pored monumentalnosti, kojom je cela zgrada odisala, njeni tvorci su je opremili novotarijama koje su do tada bile nepoznate ne samo u okruženju nego i na prostoru cele Južne Ugarske. Naime, u palatu je uvedeno električno osvetljenje, parno grejanje, električno zvono i vodovodna mreža.

Prozor u prošlost: Kao novina za ondašnje vreme, u zgradu je uveden i vodovod

Za potrebe električnog osvetljenja u dvorištu je izgrađena mala električna centrala, koja je svojim kapacitetom zadovoljavala potrebe osvetljenja zgrade. To je bila prva električna centrala u Velikom Bečkereku. Pored toga, za lakšu komunikaciju mnogobrojnog činovništva i poslužitelja u zgradi, uvedeno je električno zvono. Naime, na velikoj tabli, koja je bila u prostorijama poslužitelja, nalazile su se sijalice povezane sa kancelarijama, a pritiskom na dugme iz bilo koje kancelarije sijalice bi zasvetlele i zazvonile, što je bio znak poslužitelju gde treba da se javi.

Ceo unutrašnji prostor zgrade zagrevao se sa jednog mesta, jer je odmah nakog završetka izgradnje uvedeno parno grejanje. Za potrebe kotla i neophodnog ogreva, iskorišćen je deo podrumskog prostora, koji, inače, zauzima ceo donji prostor zgrade. Grejna tela, radijatori, bili su razvedeni po celom unutrašnjem delu zgrade, a očuvani su i do danas u pojedinim kancelarijama Gradske uprave Zrenjanina.

Kao novina za ondašnje vreme, u zgradu je uveden i vodovod, skoro stotinu godina pre uvođenja gradske vodovodne mreže.

Sve ove novotarije ugrađene u upravno – administrativnu zgradu Torontalske županije označavale su dolazak novog vremena, ali i ekonomsku i privrednu moć Velikog Bečkereka i Torontalske županije.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

Sve tekstove iz rubrike „Prozor u prošlost“ možete PROČITATI OVDE.