Društvo YSLAJDER

PROZOR U PROŠLOST: BEGEJOM DO TITELA I BEOGRADA

Obala Begeja

Da bi Bečkerečani stigli brodom do Zemuna, Beograda, Novog Sada, Segedina, Pešte ili nekog drugog grada bilo je potrebno da dođu do Titela, odakle bi lađama Tisom i Dunavom stigli do željene destinacije.

Obala Begeja

O vremenu polaska lađa i brodova iz Titela Bečkerečani su bili redovno obaveštavani od strane Parobrodarske agencije. Međutim, putnike iz Bečkereka i okolnih mesta mučila je jedna velika muka – kako stići do Titela. Kako železnice nije bilo, bili su upućeni ili na fijakere ili da idu pešice. Pešačenje je bilo posebno naporno u zimskom i kišnom periodu kada su putevi bili teško prohodni zbog snega ili blata.

Zbog toga su, posebno Industrijalci, trgovci, zanatlije, a i ostali namernici iz našeg grada i okolnih mesta, bili živo zainteresovani da se uspostavi redovna rečna linija Begejom i Tisom, od Bečkereka do Titela, odakle bi putnici nastavili svoja putovanja brodom.

I pored želje gradske uprave da se pomogne građanstvu to nije bilo moguće sve dok 1903. godine nisu izgrađene ustave na Begeju kod Stajićeva i Titela.

Nakon šesnaest godina, 1919. godine, stigla je prva putnička lađa iz Titela u Bečkerek, kojom je uspostavljen dugoočekivani rečni prevoz između ova dva mesta.

Iz Bečkereka lađa je polazila svake srede i petka u 14 časova i stizala u Titel za tri sata, a tamo su putnike čekale druge lađe i brodovi kojima su nastavljali svoja putovanja.

Međutim, nije baš sve išlo glatko oko ovog prevoza. Dešavalo se da lađa iz Bečkereka, iz nekih razloga okasni, pa bi putnici kasnili na lađe za nastavak puta. Problem su predstavljale i jake zime, kada je rečni saobraćaj zbog leda bio obustavljen.

Naši sugrađani su najčešće putovali za Beograd, pa su zbog nesigurnog rečnog prevoza do Titela, često koristili i voz od Bečkereka do Pančeva. Putovanje vozom, međutim, podrazumevalo je skelu na Dunavu kod Pančeva, i pešačenje po pančevačkom ritskom blatu od železničke stanice do skele.

Zbog svega toga bečkerečki industrijalci, trgovci i zanatlije zatražili su od gradske vlasti da se uspostavi direktna vodena linija Bečkerek –Beograd.

Posle mnogih sigurnosnih provera za plovidbu, konačno, 29. aprila 1929. iz Beograda u Bečkerek stigao je veliki, luksuzni brod „Mažestik“ kojim je uspostavljena direktna linija Bečkerek – Beograd.

To je bio moderan brod koji je mogao da primi oko šesto putnika, a vožnja je bila jeftinija nego železnicom.

Brod je saobraćao svakodnevno. Iz našeg grada kretao je veoma rano, pre tri sata ujutru, da bi nakon pet sati plovidbe, oko osam, stizao u Beograd. Tako su naši sugrađani imali ceo dan na raspolaganju za obavljanje svojih poslova po Beogradu. U kasnim popodnevnim časovima, brod „Mažestik“ se vraćao u Bečkerek.

Tako su naši sugrađani, u prošlom veku, vozeći se Begejom stizali do Temišvara, Beograda, Titela, a odatle do Zemuna, Segedina, Beča, Budimpešte ili neke druge željene destinacije.

NADA BOROŠ

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM