Društvo Vesti Zrenjanin

PROZOR U PROŠLOST: Alasi na Begeju lovili somove teške i do 40 kila!

veliki most
Riba se prodavala oko Velikog mosta

Na trpezama naših sugrađana trebalo bi češće da se nađe riba, kao važan sastojak posnih obroka. Međutim, zbog visoke cene, sveža, kvalitetna riba, sve se slabije koristi u ishrani. Glavni snabdevači ribom su marketi, ribarnice i ribnjaci.

 

U prošlosti, međutim, u našem gradu bila je sasvim obrnuta situacija u pogledu snabdevanja stanovništva ribom. Stanovništvo se ribom snabdevalo od profesionalnih ribara, ili bečkerečkih alasa, kojih je u gradu bilo dosta. Oni su lovili ribu na Begeju i prodavali je po kućama ili na ribljoj pijaci. Riblja pijaca je bila bogata, jer je ribe bilo u izobilju. Najčešća begejska riba bila je: štuka, šaran, som, deverika, crvenperka, kesega, linjak, manić, smuđ, a mogla se uloviti i kečiga.

 

To je bilo zbog toga što je Begej tekao slobodno, meandrirao, izlivao se, a riba se slobodno mrestila po plićacima i mrtvajama. Begej je imao i dosta čistu vodu, a svi ti uslovi pogodovali su razvoju riblje mlađi, a zatim i ribe. Neretko su bečkerečki alasi lovili i velike ribe, naročito soma. Pisani izvori govore da su alasi na Begeju, pre postavljanja ustava, početkom 20. veka, lovili somove teške od 20 do 40 kilograma. O tome svedoči i zbirka “Begejske ribe” iz 1890. godine, koja se godinama čuvala u našoj gimnaziji.

 

I država je brinula o ovoj privrednoj grani, te je osnivala ribarske zadruge, koje su se brinule o ribljoj mlađi, kapacitetima lovnih voda i izlovu ribe, i sve te činioce usklađivale.

 

Alasi 1932. ulovili soma teškog 38 kilograma

 

Međutim, kada su na Begeju postavljene ustave početkom 20. veka, i kada su se Begejske vode povukle u korito, a protok vode regulisan, nestali su prirodni uslovi za mrešćenje riblje mlađi, pa je nestalo i izobilje riba. I pored toga, profesionalni alasi su lovili ribu na Begeju, ali van grada, jer je u gradskom jezgru voda bila sve prljavija i toplija, a ribe je bilo sve manje. Uzrok tome je bio razvoj industrije uz begejske obale, koja je svoje otpadne vode izbacivala u Begej.

 

Krajem tridesetih godina u Begeju je najviše bilo sitno ribe, kesege, linjaka i manjića. Još i tada mogao se uloviti i po koji komad većeg soma, koji je prateći brodove, stizao u Begej. Tako su 1932. godine begejski alasi ulovili soma teškog 38 kilograma, a dugačkog skoro dva metra. O tom događaju pisala je sva bečkerečka štampa.

 

Najpoznatiji begejski alas, koji se celeg života bavio ribolovom i trgovinom ribe, bio je Živan Taraban, koji je znao svaki kutak Begeja i njegovu ćud.

 

Međutim, i ribe i pravih, begejskih alasa bilo je sve manje. Bečkerečku riblju pijacu snabdevali su ribari sa Tise i iz ribnjaka Ečka. Danas je, međutim, ribe malo i u Tisi, za koju se nekada govorilo da ima više ribe nego vode.

 

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš  

 

Podeli članak
sinovoz
FAM