Društvo Vesti Zrenjanin

Nađa Markov školovanje nastavlja na prestižnom Univerzitetu Prinston

nađa markov

Doskorašnja učenica Zrenjaninske gimnazije Nađa Markov školovanje će nastaviti kao studentkinja osnovnih studija sa punom stipendijom na prestižnom američkom Univerzitetu Prinston. Krajem marta, Nađa je primljena i na ovaj, ali i na Univerzitet Harvard. Odlučila se za Prinston, na kom planira da studira elektrotehničko i računarsko inženjerstvo.

 

Nađa je iz Elemira. U ovom selu je pohađala osnovnu školu, a u gimnaziji je bila učenica IT smera. Pored formalnog obrazovanja, vidike je proširivala i u Istraživačkoj stanici Petnica, čiji je polaznik bila još od osnovne škole. Pohađala je letnju naučnu školu, seminare astronomije, meteorske astronomije, računarstva i primenjene fizike i elektronike. Učestvovala je i na međunarodnom letnjem programu iz astrofizike na Koloradskom univerzitetu u Bolderu.

 

PROČITAJTE JOŠ: Kupovina udžbenika u letnjem periodu u naglom porastu

 

– Primetila sam da ove programe, osim beskonačno mnogo novih iskustava, znanja i tema za razmišljanje, izdvaja još jedna stvar: ljudi. Čini mi se da ništa ne može zameniti osećaj zajedništva koji ovakvi kampovi bude u mladim ljudima. U Petnici sam upoznala neke od svojih najboljih prijatelja. Ujedno sam imala priliku da radim na problemima za koje do tada nisam ni znala da postoje – priča Nađa Markov za portal zrenjaninski.com.

 

Faktor različitih kultura

 

S druge strane, međunarodni kamp astrofizike je u jednačinu ubacio i faktor različitih kultura.

 

– Nakon pet nedelja rada na određivanju orbitalnih elemenata asterioda sa devojkom iz Amerike i momkom iz Indije, shvatila sam lepotu i značaj ovog programa. Mladi ljudi iz različitih krajeva sveta pronašli su se na jednom mestu sa istim ciljem i zajedničkim snagama ga ostvarili. Ovo je bio odlučujući trenutak za moju odluku da studije nastavim u inostranstvu – kaže Nađa.

 

Proces prijema na fakultete u Americi mnogo se razlikuje od procesa koji mi poznajemo.

 

– Prijemni ispit kao takav ne postoji, već je zamenjen drugačijim načinom analiziranja kandidata. Ovaj sistem ima tri osnovna dela: testove, aplikaciju i intervjue. Kada su testovi u pitanju, prva stvar koju budući studenti polažu jesu standardizovani testovi koji testiraju znanje iz matematike i engleskog jezika. SAT test se sastoji iz četiri odeljka: čitanje, pisanje i jezik, matematika sa kalkulatorom i matematika bez kalkulatora, što zajedno traje tri sata. Maksimalan broj bodova na testu je 1600 – 800 iz matematike i 800 iz engleskog – objašnjava naša sagovornica.

 

univerzitet prinston
Foto: Facebook/Princeton University

 

Internacionalni studenti imaju dodatni zahtev

 

Internacionalni studenti imaju dodatni zahtev da polažu test engleskog kao stranog jezika. TOEFL se sastoji iz četiri odeljka: čitanje, slušanje, pričanje i pisanje. Maksimalan broj bodova je 120, po 30 iz svake oblasti. Nakon testiranja, potrebno je da svaki kandidat popuni aplikaciju u kojoj se, osim rezultata na testovima, upisuju i vannastavne aktivnosti i dostignuća.

 

– Pored toga, aplikacija ima i odeljak za esej od maksimalno 650 reči koji se šalje svakom fakultetu. Ja sam se bavila događajem koji je inspirisao period ličnog rasta i novo razumevanje sebe i drugih. Nakon popunjavanja osnovne aplikacije, potrebno je popuniti aplikacije za zasebne fakultete. One se najčešće sastoje iz više kraćih ili jednog dužeg eseja. Za Prinston sam pisala o vannastavnim aktivnostima, razgovaranju o teškim temama, elektrotehnici, građanskom aktivizmu, kao i o omiljenoj muzičkoj numeri – navodi Nađa.

 

Bila neophodna i pisma preporuke

 

Ipak, kako kaže, trud nije bio samo na njoj, budući da su i profesori morali da podnesu pisma preporuke. Svaki fakultet je tražio tri pisma, dva od profesora i jedno od pedagoga, psihologa ili razrednog starešine. Postojala je i mogućnost slanja dodatnih pisama preporuke od trenera ili mentora. Nakon podnošenja prijave, sledeći korak je intervju.

 

– Ovo je obično neformalni razgovor sa osobom koja je izabrana od strane fakulteta i koji, po mom iskustvu, traje od sat vremena do tri sata. Čini mi se da je ovo ujedno i najzabavniji deo celog procesa. On pruža priliku da upoznate nekoga ko je bio u vašoj situaciji i dobijete odgovore iz prve ruke. Na intervjuu za Harvard sam prelazila teme od meteorske astronomije, preko naučne fantastike i školskog sistema u Srbiji, pa sve do stoicizma. Zatim sledi nekoliko meseci neizvesnosti koji nisu potrošeni uzalud jer je potrebno podneti i finansijske profile, kako kandidata, tako i roditelja. Proces je, kao što i sami možete primetiti, dug, i ne završava se čak ni nakon što se fakultet upiše – ističe sagovornica našeg portala.

 

Onda sledi apliciranje za studentsku vizu, kao i popunjavanje formulara i iščitavanje dokumenata koji pokrivaju različite teme u vezi sa prvom i narednim godinama studija.

 

Deca iz manjih sredina mogu da ostvare svoje najveće snove

 

– Na studiranje u inostranstvu se često gleda kao na luksuz rezervisan za decu iz bogatih porodica ili učenike elitnih srednjih škola. Iako ovakav položaj svakako sa sobom donosi bolje resurse i više šansi za napredovanje, smatram da ovo nije razlog da odustanete od vaših ciljeva. Ključ je u aktivnoj potrazi za novim iskustvima. Iako su mnoga vrata zaključana, neka će se otvoriti. Od mnogih međunarodnih kampova sam morala da odustanem jer su zahtevali previše novca. Ipak, pronašla sam program koji mi je ponudio punu stipendiju i vratila se sa znanjima koja ću nositi sa sobom do kraja života. Slično je, na kraju, bilo i sa fakultetima – naglašava Nađa.

 

Nakon višemesečnog rada na testovima, esejima i intervjuima, uz njeno pozivno pismo došlo je još jedno – finansijska podrška.

 

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

– Oba fakulteta su mi ponudila stipendije koje uključuju školarinu, smeštaj, obroke, kao i avionske karte od Srbije do Amerike dva puta godišnje. Ako jednu stvar mogu da vam prenesem iz mog dosadašnjeg iskustva, onda je to da deca iz manjih sredina i običnih škola mogu da ostvare svoje najveće snove – završava svoju priču Nađa Markov.

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz