Društvo Vesti Zrenjanin

Na današnji dan su pogubljeni Ruža Šulman i četvorica rodoljuba

ruža šulman
Foto: Grad Zrenjanin

Na dan kada su Ruža Šulman i četvorica rodoljuba i antifašista pogubljeni od strane okupatora, 26. jula 1941. godine, položeno je cveće na spomen-obeležje na mestu streljanja. U pitanju je „Bošnjakov salaš“, u zrenjaninskom ataru, pored puta za Mihajlovo.

 

U ime Grada Zrenjanina cveće je položio pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić. Počast streljanim odali su i predstavnici Organizacije rezervnih vojnih starešina Zrenjanin, na čelu s predsednicom Tanjom Dulović.

 

Danas je završeno i postavljanje prigodne table, koja ukazuje na simboliku spomenika i na njegovog autora, arhitektu Tibora Bencea. A prostor je oplemenjen i postavljanjem stola i dve klupe za odmor.

 

Skrajnut od pogleda i udaljen nekoliko kilometara od grada, spomenik je godinama propadao. Tek na inicijativu stanovnika naselja „Ruža Šulman“ i članova ORVS Zrenjanin, u prethodne dve godine bilo je organizovano čišćenje prostora oko spomenika i obeležavanje godišnjice od tragičnih ratnih događaja 1941. godine.

 

– Najpotrebnije je skretati pažnju mladima, ko i na koji način treba da im budu uzori. Ovde su streljani heroji iz Drugog svetskog rata, koje je 23. jula 1941. godine okupator uhapsio, a 26. jula, posle mučenja, na ovom mestu i streljao. Svima njima na ovom mestu odajemo počast i šaljemo poruku da ih nećemo zaboraviti – rekao je Duško Radišić.

 

Pročitajte još: Ministarstvo odbrane o uvođenju obaveznog vojnog roka u Srbiji

 

Prvog ratnog leta u Zrenjaninu okupacione vlasti su, u znak odmazde, ubile petoro antifašista koji su ranije uhapšeni, jer je partizanski odred zapalio žito, nedaleko od mesta gde se danas nalazi spomenik. Živote su tragično izgubili Ruža Šulman, Vladimir Kolarov Koča, Frank Samuel Šandor, Aldan Tiberije i Stojan Arsenov.

 

Ko je bila Ruža Šulman?

 

Ruža Šulman rođena je 6. januara 1917. godine u Velikom Bečkereku, od roditelja Emanuela i Tereze Šulman. U rodnom gradu pohađala je Trgovačku akademiju, gde se upoznala sa Vladimirom Kolarovim Kočom. Vremenom mu je postala verenica, a pod njegovim uticajem i sledbenik marksističke misli i član Komunističke partije Jugoslavije.

 

Neposredno po fašističkoj okupaciji tadašnje Kraljevine Jugoslavije i grada, aktivno je učestvovala u organizovanju partizanskog pokreta otpora, zajedno sa Kočom Kolarovim, Frankom Samuelom Šandorom i Zoranom Nićetinom. Nažalost, grupa je već 23. jula 1941. godine bila otkrivena i pohapšena od strane okupacionih vlasti, da bi tri dana kasnije njeni pripadnici bili i pogubljeni.

 

Podeli članak

3 Comments

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM