ISTORIJSKI PODSETNIK: Variola vera nekad, Covid-19 sad

Variola vera sada je iskorenjena bolest, međutim, u ovom trenutku sve se više govori o njoj. S obzirom na koronavirus i njegovo sve brže širenje, nije toliko iznenađujuće što se osvrćemo na epidemiju velikih boginja. Bivša Jugoslavija sa njom se borila ne toliko davne 1972. godine i do korone je važila za poslednju epidemiju u Evropi.

Variola vera – zarazna i smrtnosna

Variola vera koja je poznata i pod imenom „velike boginje“ prenosila se veoma lako: putem fizičkog kontakta sa obolelim, doticanjem predmeta koje je i on dodirivao, ali i kapljicama iz plikova i kašlja. Simptomi su bili visoka temperatura, promene na koži koje postaju plikovi i kraste, unutrašnje krvarenje, otkazivanje organa i, na kraju, smrt.

Od velikih boginja je u Evropi tokom 18. veka stradalo više od 400.000 ljudi, a vakcina je pronađena tek početkom 19. veka.

Velike boginje kod nas

Od 1839. godine, dok je vladao knez Miloš, vakcinacija je bila obavezna, pa kod nas velikih problema sa ovom bolešću nije bilo do čuvene 1972. godine. Upravo zato prvi slučaj nije ni prepoznat na vreme, pa je početkom marta te godine Ibrahim Hoti do svoje smrti zarazio 11 osoba. Do sredine meseca i proglašenja epidemije u raznim delovima naše zemlje bilo je više od 140 slučajeva zaraženih velikim boginjama.

Karantini u žarišnim mestima

Kada je proglašena epidemija, kretanje se ograničilo, a dalja organizacija išla je vrlo brzo. Formirali su se karantini i sprovodila se masovna i obavezna vakcinacija. Samo u Beogradu bila su četiri karantina. Od ključne važnosti u borbi protiv zaraze bila je disciplina. Ljudi su bili svesni situacije i mogućih posledica. Počelo je početkom marta, a poslednji pacijent iz bolnice je izašao u maju.

Savremeni svet u vreme epidemije

Neki kažu, ranije je bilo lakše jer je bilo poverenja u lekare i zdravstveni sistem. Danas je drugačije, jer se u međuvremenu mnogo promenio svet, ali i odnos prema vlastima i autoritetima.

Svejedno, u svakoj potencijalno opasnoj situaciji važno je krenuti od istine. Ljudi moraju biti svesni šta se zbiva, šta predstavlja veliku pretnju i protiv čega se treba boriti.

Variola vera nekad, Covid-19 sad

Naša trenutna istina je da se borimo sa virusom o kom malo znamo. Variola vera se poslednji put nije prepoznala na vreme, ali je hitnom vakcinacijom bilo moguće zauzdati njeno širenje. Sa koronom je stvar dosta drugačija. Na vakcini se i dalje radi, ceo svet u ovom času vodi neprekidnu borbu koja ne zna se dokle će trajati. Ostajanje kod kuće i redovno pranje ruku najveći je doprinos koji zasad možemo da damo.

Aleksandra Idvorjan