• Božićna poslanica Srpske pravoslavne crkve i patrijarha srpskog Irineja

    Patrijarh srpski Irinej, sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve, uputio je Božićnu poslanicu sveštenstvu i vernicima, uz tradicionalni pozdrav MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!   Portal zrenjaninski.com, uz čestitke našim čitaocima koji slave Božić po Julijanskom kalendaru, objavljuje deo patrijarhovog obraćanja:   „I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Božićna poslanica Srpske pravoslavne crkve i patrijarha srpskog Irineja

    Patrijarh srpski Irinej, sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve, uputio je Božićnu poslanicu sveštenstvu i vernicima, uz tradicionalni pozdrav MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!

     

    Portal zrenjaninski.com, uz čestitke našim čitaocima koji slave Božić po Julijanskom kalendaru, objavljuje deo patrijarhovog obraćanja:

     

    „I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnog od Oca, pun blagodati i istine (Jn 1, 14).

     

    Rečima Logos postade telo izražava sveti apostol, jevanđelist i ljubljeni učenik Hristov Jovan veliku tajnu naše hrišćanske pobožnosti. Onaj Koji „beše u početku”, to jest od iskoni, kroz Koga sve postade, i bez Koga ništa ne postade što je postalo, Onaj Koji je Život (Jn 1, 1-3), Logos, Slovo, Reč Božja, postade telo kada nastupi punoća vremena (Gal 4, 4), kako bi svim ljudima uručio dar usinovljenja i sve ih priveo i uzveo Svom i našem Ocu nebeskom radi spasenja i večnog života (2 Kor 6, 18).

     

    Rođenje Gospoda našega Isusa Hrista je događaj koji ljudsku istoriju deli na dva dela, na ono što se dešavalo pre Njegovog Rođenja, a što razumemo kao pripremu ljudi za Mesijin dolazak, i na vreme posle Njegovog Rođenja, u kome i mi živimo. Čak i oni koji iz najrazličitijih razloga ne žele da pomenu Hristovo ime i govore o „staroj“ i „novoj“ eri, zapravo na vrlo dobar način tumače ono što Crkva Hristova već dve hiljade godina blagovesti: da je pre Hrista sve bilo staro, a sa Hristom je sve novo, i čovek, i njegov život, i celokupna istorija (Otk 21, 5).

     

    Rođenje Sina Božjeg je za hrišćane centralni, ključni, najvažniji događaj svetske istorije i njegov smisao u apsolutnoj meri utemeljuje hrišćanski način života i hrišćanski pogled na svet. Na ove temelje danas, kada ste sabrani u svetim hramovima, želimo da vas podsetimo, draga naša duhovna deco. Isticanje jevanđelskih temelja pravoslavne vere nikada nije suvišno jer smo svi skloni da, gotovo neprimetno, u veru unosimo sopstvene stavove.

     

    Ko ne želi ili nije sposoban da blagodari, verovatno ne može ništa od hrišćanske vere da dokuči (1 Sol 5, 8; Flp 4, 6). Ako smo neblagodarni, smatramo da nikome ništa nismo dužni i da nam sve pripada po našim sopstvenim zaslugama. U tom slučaju ne dugujemo ništa svojim roditeljima i precima, društvu u kome živimo, bližnjima sa kojima živimo, a ponajmanje smo dužni Bogu. Tako se manifestuje životni etos krajnje samoživosti koji prepoznajemo i u vremenu u kome živimo. A itekako smo dužni i precima, i roditeljima, i društvu čiji smo deo, a posebno Bogu. „Jer Bog tako zavole svet da je Sina svoga jedinorodnog dao da niko ko veruje u njega ne propadne nego da svako ima život večni“ (Jn 3, 16). Otac nam Svoga Sina dade, ne kao platu i nagradu za naš trud već kao nezasluženi dar Njegove ljubavi, jer „tako zavole svet“.

     

    ……..

     

    Sa ovim mislima o blagodarnosti, zajednici i jedinstvu kao daru Duha Svetog najavljujemo vam, draga naša duhovna deco, nastupajuću 2019. godinu u kojoj proslavljamo veliki jubilej naše Crkve – osamsto godina od dobijanja autokefalije.

     

    ………

     

    Boreći se za pravdu Božju i za Carstvo Božje i osvetljavajući carstvo zemaljsko Carstvom nebeskim, pozvani smo da posebnu brigu pokažemo prema našoj braći i sestrama na Kosovu i Metohiji.

     

    Mi tražimo poštovanje jednog od osnovnih hrišćanskih načela: „Sve što hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima” (Mt 7, 12). Sve što zahtevamo za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji spremni smo da pružimo i pružamo i svim narodima koji žive ili na Kosovu i Metohiji ili u drugim krajevima Republike Srbije. Pozdravljamo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji u njihovim naporima da opstanu i ostanu na zavetnoj srpskoj zemlji, rečima koje Hristos upućuje Svojim sledbenicima kroz vekove: „Ne boj se, malo stado!“ (Lk 12, 32). „Jer sve što je rođeno od Boga pobeđuje svet; i ovo je pobeda koja pobedi svet – vera vaša“ (1 Jn 5, 4).

     

    ………

     

    Posebno se obraćamo našoj duhovnoj deci u rasejanju, od Amerike do Azije, od Evrope do Australije, i pozivamo ih da prema svima uvek i na svakom mestu pokazuju ljubav  na delu. Budite milostivi, ne sudite i ne osuđujte, opraštajte, pomažite jedni drugima (Lk 6, 37-38) i uvek imajte na umu reči Hristove: „Neće svako ko mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko no ko tvori volju Oca mojega koji je na nebesima“ (Mt 7, 21). Budite savesni i odgovorni građani zemalja koje su vam pružile dom, molite se za gradove u kojima živite jer će u njihovom dobru i vama dobro biti (Jer 29, 7), ali nikada ne zaboravite svoju veru, jezik i otadžbinu, zemlju vaših predaka, natopljenu krvlju mučenikâ.

     

    Sve vas, deco naša duhovna, pozivamo na međusobno razumevanje, ljubav i praštanje.

     

    Blagodareći Gospodu na ovome danu, u kome, po rečima svetog Romana Slatkopojca, „Djeva rađa Nadsuštnoga, a zemlja pećinu nudi Nepristupnom; anđeli i pastiri zajedno slave, a mudraci putuju u društvu zvezde; radi nas se kao malo dete rodi prevečni Bog“, javljamo svetu veliku radost i sve vas pozdravljamo sveradosnim božićnim pozdravom:

     

    Mir Božji – Hristos se rodi!

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo