Jump to the website Jump to the website

Sve do kopanja prvih dubokih bunara između 1885. i 1895. godine stanovništvo grada Velikog Bečkereka imalo je problema sa snabdevanjem zdravom pijaćom vodom.

 

Vodonoša sa Begeja

 

Jedan deo građana koristio je vodu iz plitkih gradskih ili sopstvenih bunara, koji su kopani na dubini od 10 do 15 metara, a voda se iz njih izvlačila đermom ili pomoću točka. U zavisnosti od godišnjih doba, kada je dolazilo do poplava ili velikih kiša, voda u tim bunarima nije bila upotrebljiva za piće.

 

Zbog toga je deo stanovništva grada koristio vodu iz Begeja, kako za piće, tako i za ostale potrebe – za pojenje stoke, kuvanje, pranje veša i kupanje.

 

Vodu sa Begeja nosile su domaćice u kantama na obranicama, ukoliko su živele u blizini reke. Onaj deo građana koji je živeo dalje od obala Begeja, snabdevao se vodom noseći je u buradima, ili su ga snabdevale profesionalne vodonoše. Ove vodonoše nosile su vodu u kantama prebačenim preko leđa magaraca i prodavale je po 1 ili 2 krajcare po kanti. U kanti je bilo od 10 do 12 litara vode. Kasnije, voda se nosila i u velikom buretu na dvokolici koju je vukao jedan konj, a prodavala se, nešto skuplje, dinar po kanti.

 

Letnji dan na Begeju

 

Za vađenje vode iz Begeja gradska uprava je postavila na obalama Begeja nekoliko platformi sačinjenih od dasaka, da bi se vodonošama omogućio lakši prilaz do dublje i čistije vode.

 

Vodonoše sa Begeja snabdevale su građane našeg grada vodom sve do četrdesetih godina dvadesetog veka, ali ta voda je korišćenja za pranje veša ili druge kućne potrebe, ne za piće i kuvanje.

 

Gradski javni bunar

 

Nakon prvih pokušaja kopanja dubokih bunara, do 120 metara dubine, pokazalo se da je voda iz njih dobra i da se može koristiti za piće. Zbog toga je gradska uprava odobrila sredstva za bušenje dubokih bunara po celom gradu, pa je do kraja tridesetih godina bilo ukupno 54 javna duboka bunara. Skoro isti broj dubokih bunara bio je iskopan u privatnim kućama.

 

Kopanjem velikog broja dubokih bunara, gradsko stanovništvo je bilo opskrbljeno kvalitetnom pijaćom vodom, a sprečene su i zaraze koje su bile uzrokovane nezdravom vodm za piće iz plitkih bunara ili sa Begeja.

 

Nada Boroš


FOTO DANA


Broj komentara 1 : “PROZOR U PROŠLOST: OVO JE PRIČA O VODONOŠAMA SA BEGEJA

  1. Pa, tu vodu, iz “arteljskih bunara”, posle 80ak godina, bez dokaza o štetnosti, proglasiše tadašnji “napredni” upravljači Grada Zrenjanina, NEISPRAVNOM, navodno, zbog previše “otrovnog” arsena, za koju su, ti isti, sada rekli “da nije otrovan”, ali su se izborili, “teškim radom”, za “fabriku vode”!!! Sada će. izgleda, sve biti u redu, osim, što su svi bunari, barem, po selima, Grada Zrenjanina, otišli u Smederevo, a, ostale cevi do sloja od 120 m, OTVORENE ZA ZAGAĐIVANJE SLOJA, pa eto još veće moguće štete!!! Ali, ko o tome još da brine, važno je da grad Zrenjanin dobije ispravnu vodu, a, preuzeli su obavezu, I NOVCE, DA O TOME I DR. BRINU!!! Blago nama, u selima Grada!!!
    Pozdrav iz Elemira!

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*