Jump to the website Jump to the website

Od najstarijih vremena, stanovništvo koje je naseljavalo prostore današnjeg grada bilo je neraskidivo vezano za vode Begeja. Pored Begeja i od Begeja se  živelo i opstajalo.

 

Obala Begeja

 

Iako su ljudi u različitim epohama usmeravali njegove vode, pregrađivali ga i zagađivali, Begej je opstao do danas kao simbol našeg grada, koji bez obzira na tri različita imena koja je kroz istoriju imao naš grad – Veliki Bečkerek, Petrovgrad i Zrenjanin, trajno ostaje Grad na Begeju.

 

Begej izvire iz Karpata, odnosno Krašoseverinskih planina u Rumuniji i svojim tokom prolazi kroz Temišvar, preseca severoistočnu granicu naše zemlje, provlačeći se preko našeg grada do Tise, u koju se uliva kod Titela. Svojim tokom Begej preseca srednji Banat po sredini, što je bilo od velikog značaja za razvoj vodenog saobraćaja i trgovine, koja se skoro isključivo odvijala ovom banatskom rekom, od osamnaestog pa sve do polovine dvadesetog veka. Zbog toga je Begej i nazvan žilom kucavicom Banata.

 

Prvi veći radovi na regulaciji toka Begeja započeti su u osamnaestom veku, kada je radi obezbeđenja od poplava, koje su bile česte i koje su onemogućavale saobraćaj, prokopan kanal između Temišvara i Kleka, u dužini od oko sedamdesetak kilometara, i na taj način je napušten njegov stari tok, ali je omogućena plovidba većim delom godine.

 

Međutim, radi obezbeđenja stalne plovidbe, tokom devetnaestog i početkom dvadesetog stoleća, ceo tok Begeja pregrađen je sa šest brana i ustava za propust plovnih objekata. Dve ustave i brane ostale su u Rumuniji, a četiri u našoj zemlji – i to kod Titela, Ečke, Kleka i Itebeja. Ove brane i ustave omogućile su da Begejom saobraćaju i velika plovila, neophodna za prenos i trgovinu poljoprivrednih proizvoda, koji su preko Begeja, Tise i Dunava stizali do evropskih centara.

 

Glavna utovarno – istovarna stanica na Begeju bio je Veliki Bečkerek ili Petrovgrad kako se naš grad zvao od 1935. do 1946. godine.

 

Prosečan promet celokupnog saobraćaja na Begeju tridesetih godina prošlog veka iznosio je oko 300.000 tona različite robe. Kao glavna luka na Begeju ondašnji Petrovgrad zauzimao je od prvog do trećeg mesta u celokupnom vodenom saobraćaju Kraljevine Jugoslavije.

 

Zahvaljujući velikom prometu koji se odvijao na Begeju troškovi njegovog održavanja bili su u potpunosti pokriveni prihodima na njemu.

 

U manjoj meri promet roba Begejom odvijao se sve do 1958. godine, kada je zbog tadašnje političko – ekonomske situacije zatvoren za transportni vodeni saobraćaj.

 

Interesantno je, međutim, napomenuti da se ni u vreme najveće ekonomske iskorišćenosti Begeja nisu uređivale njegove obale, niti se posebno brinulo o koritu Begeja. Pokušaja je bilo 1921. godine, bilo je i obećanja od ondašnje države da će obezbediti potrebna sredstva za čišćenje korita ove žile kucavice Banata, ali do realizacije nikada nije došlo.

 

Nada Boroš


FOTO DANA


Broj komentara 4 za : “PROZOR U PROŠLOST: MANJE POZNATA PRIČA O RECI BEGEJ

  1. “Magistrala kroz naselje” i “vodotoranj bez vode” su drastični promašaji uprava grada Zrenjanina, ali, “MOST NA SUVOM” I “KAPETANIJA BEZ REKE I BRODOVA”, odnosno SEČENJE -SKRAĆENJE “BEGEJSKOG KANALA” za, oko 2,5 km i pretvaranja “Male amerike” u ostrvo, JE BISER NAD BISERIMA, KRATKOVIDOSTI ONDAŠNJE UPRAVE, NA NAŠ TROŠAK, NA ŽALOST!!! ŠTA JE “25 NA TUĐEM …”!? BLAGO NAMA!
    A, tu, u stajaću vodu, “kod suda”, gde je nekada, u tekućem Begeju, bio usidren “GALEB”-brod restoran, sada će biti “porinut” novi restoran, “NA NAŠU RADOST”!!!??? Presudio, kažu, “viši sud”!
    Pozdrav iz Elemira!

    1. Milane, veze nemas. Prvo, mala amerika je BILA ostrvo, pre presecanja reke…tj ADA! Jer, stari tok Begeja je isao kroz tri jezera, ali isto tako i sadasnjim tokom, samo sto je protok vode bio znatno manji, pa nije bilo dubine za prolazak brodova, tj nije bio izmuljavan. Iz tih razloga je ostao most na suvom, a kapetanije je zatvorena mnogo pre zatvaranja pomenutog toka. Da napomenem, tok kroz grad je zatvoren zbog otezane plovidbe kroz najvecu krivinu, a i da bi se izbegao saobracaj kroz centar grada. Projekat za tri jezera je jasan, s’tim da je neko deknuo pare, kao i za m

  2. Milane, veze nemas. Prvo, mala amerika je BILA ostrvo, pre presecanja reke…tj ADA! Jer, stari tok Begeja je isao kroz tri jezera, ali isto tako i sadasnjim tokom, samo sto je protok vode bio znatno manji, pa nije bilo dubine za prolazak brodova, tj nije bio izmuljavan. Iz tih razloga je ostao most na suvom, a kapetanije je zatvorena mnogo pre zatvaranja pomenutog toka. Da napomenem, tok kroz grad je zatvoren zbog otezane plovidbe kroz najvecu krivinu, a i da bi se izbegao saobracaj kroz centar grada. Projekat za tri jezera je jasan, s’tim da je neko deknuo pare, kao i za mnoge druge stvari u ovoj poganoj zemlji.

  3. Žao mi je, ali moram da komentarišem komentare. Mala amerika nije bila ostrvo, da bi postala ostrvo porušene su kuće u ulici Carice Milice, Zmaj Jovinoj i Maksima Gorkog. Moram da dodam, pamtim i putnički brod “Itebej”, zelene boje, koji je svakodnevo saobraćao od Zrenjanina do Itebeja.

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*