Jump to the website Jump to the website

Nemački zanatlija, pivar Sebastijan Krajcajzer otvorio je prvu pivaru u Velikom Bečkereku, našem gradu, koja je počela da toči pivo 1. novembra 1745. godine.

 

PIVARA

 

Preduzimljivi pivar uspeo je da dobije dozvolu za proizvodnju i točenje piva od Dvorske komore uz godišnji zakup od 150 forinti. Kako mu je i proizvodnja i prodaja dobro išla Krajcajzer je već sledeće, 1746 godine, rešio da izgradi novu, savremeniju pivaru sa većim proizvodnim kapacitetom. Nova zgrada Pivare izgrađena je na istom mestu gde je i danas. Novoinstalirani savremeni uređaji za proizvodnju piva bili su na nivou poznatih proizvođača iz Nemačke, Češke i Austije.

 

Pivo je bilo dobrog kvaliteta, voda je za prozvodnju uzimana iz Begeja, a ostale sirovine obezbeđivala su imanja u okruženja Velikog Bečkereka. Zbog velike potražnje piva, i grad je želeo da ima veće koristi te je podigao kameralni birt, ili gradsku kafanu, nedaleko od Pivare, na mestu gde se danas nalazi zgrada suda. Pored piva koje se točilo, u ovom birtu prodavana su  i druga pića, ali se na njih plaćala visoka gradska taksa.

 

Kako se veoma obagatio kao zakupac, Krajcajzer je kupio dve pivare I to u Pančevu I Zemunu, ali je I dalje ulagao velika sredstva u Velikobečkerečku pivaru. Zemljište na kome se Pivara prostirala obuhvatalo je pet katastarskih jutara zemlje na levoj obali Begeja. Zgrada Pivare bila je jednospratna dok su ostale, pomoćne zgrade bile prizemne.

 

Posebna pažnja davana je na uređenju dvorišta Pivare. Celo dvorište je  bilo pretvoreno u park a u njemu je izgrađena otvorena terasa, odnosno pivnica, što je predstavljalo novinu za tadašnje vreme. Tu se točilo sveže proizvedeno pivo I svirala muzika u kojoj je građanstvo Velikog Bečkereka uživalo.

 

pivara
Pivara i pilana u Velikom Bečkereku

 

Posebno je bilo lepo nedeljom u popodnevnim satima, kada se tu okupljala omladina na igrankama. I dok su se mladi zabavljali I igrali, stariji, koji su bili u pratnji, uživali su u svežem, penušavom pivu. Gradska uprava je sve do 1871. godine izdavala Pivaru u zakup. Tada se pojavljuju teškoće oko osavremenjavanja proizvodnje, jer su zakupci slabo u nju ulagali.

 

Zbog toga je Grad odlučio da je proda. U periodu od dvadeset godina Pivara je tri puta menjala vlasnika. A onda je  Roža Ferenc, Velikobečkerečku Pivaru, 1891. godine, prodao Lazaru Dunđerskom iz Srbobrana, jednom od najbogatijih veleposednika I industrijalaca u Vojvodini , za 75.000 forinti.

 

Od tada Pivara doživljava novi prepored i postaje jedna od najprestižnih pivara. Tokom svog dugog postojanja, bez obzira na ekonomske , političke i svojinske promene Pivara nikada nije prestajala sa radom.

 

Nada Boroš


FOTO DANA

grad-centar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*