ONI ZADOVOLJNO TRLJAJU RUKE: NA STEČAJEVE ODE HRPA PARA
ZRENJANIN – Posle velikog interesovanja koje je izazvao tekst o tome koliko koštaju stečajevi nekadašnjih uzornih zrenjaninskih preduzeća, koji možete pročitati ovde, redakcija portala zrenjaninski.com odlučila je da nastavi sa istraživanjem ove teme. Posebno nakon informacije da je Odbor poverilaca „Luksola“ odlučio da po sedmi put oglasi prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća po […]
Podeli vest:
ZRENJANIN – Posle velikog interesovanja koje je izazvao tekst o tome koliko koštaju stečajevi nekadašnjih uzornih zrenjaninskih preduzeća, koji možete pročitati ovde, redakcija portala zrenjaninski.com odlučila je da nastavi sa istraživanjem ove teme.
Posebno nakon informacije da je Odbor poverilaca „Luksola“ odlučio da po sedmi put oglasi prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća po gotovo istovetnoj ceni po kojoj ni prethodnih šest puta imovina nije prodata.
Slično se dogodilo i sa brodogradilištem „Begej“ – i tu je Odbor poverilaca odlučio da ne prihvati ponudu beogradskog „Rubikona“, što znači da sad sve ide ispočetka – oglašavanje, ponude, čekanje…
Troškovi stečaja, odnosno likvidacije „Begeja“ inače rastu iz meseca u mesec, sudeći po kvartalnim izveštajima koje stečajni upravnik podnosi Privrednom sudu. Na primer, za april, maj i jun prošle godine sud je odborio troškove od 2.346.000 dinara. Samo za profesionalno fizičko obezbeđenje objekata troškovi za tri meseca iznose blizu milion dinara. Tu su i troškovi knjigovodstvene agencije, struje, komunalija, porezi…
U preduzeću „Minel fepo“ koje je u stečaju nekoliko godina, osim standardnih troškova, pojavljuju se i troškovi advokata, koji za tri meseca iznose 120.000 dinara, pa troškovi veštačenja 300.000 dinara… Stečajna upravnica Andrijana Živanović podnela je zahtev i za troškove za 15 angažovanih radnika i stručnih saradnika koji za tri meseca iznose 1.323.000 dinara.
U komplikovanim stečajevima, kao što je onaj u „Autobanatu“, gde se ne zna koje je preduzeće kome osnivač, a koje kome „ćerka“, stečajni upravnik Slobodan Sudarov redovno izveštava o aktivnostima koji se odvijaju između Bačke Topole, Šapca i Zrenjanina, odnosno između firmi koje su nekad bile u vlasništvu istog čoveka, a sada sve u istim problemima. Tromesečni troškovi za „Autobanat“ u stečaju iznose oko 2,5 miliona dinara.
Nije bolja situacija ni u ostalim preduzećima koja se godinama nalaze ni na nebu ni na zemlji. Zakon očigledno omogućava situaciju u kojoj se stečajevi vode godinama, a stečajni upravnici na pitanja može li brže, odnosno zašto se imovina ne prodaje onima koji su za nju zainteresovani, iako za mnogo manje para nego što je zvanična procena, upućuju na odbore poverilaca.
Podeli vest:
